Godina je 2012, zar ne? Vreme u kome je iPod stara vest. Možemo otići na internet i nabaviti mapu svog DNK. Zaboravili smo kako papirni novac izgleda jer nikada zapravo ne moramo da ga koristimo. Zastava Nila Armstronga (Neil Armstrong) na Mesecu nedavno je proslavila svoj 40. rođendan. Dakle, mi, ljudska bića, prešli smo prilično dug put.
Mi, ljudska bića, možemo da dizajniramo mobilni telefon veličine kikirikija, ali ne možemo da obezbedimo dovoljno hrane za milijardu ljudi?
Onda, recite mi ovo: kako je ikako moguće da danas jedno od pet ljudskih bića živi bez čiste vode? Kako stotine miliona dece ne može ići u školu samo zato što su im porodice siromašne? Šta ćemo sa činjenicom da žene proizvode polovinu svetske hrane, a poseduju samo jedan procenat svetskog zemljišta? Polovina ove planete živi u siromaštvu. To je jednako životu na dva dolara dnevno ili manje. I bolest poput malarije, koja se tako lako može sprečiti, ubije po jedno dete svakih 30 sekundi.
Mi, ljudska bića, možemo da dizajniramo mobilni telefon veličine kikirikija, ali ne možemo da obezbedimo dovoljno hrane za milijardu ljudi? Ili, zaboravite hranu. Ne možemo im obezbediti čak ni čistu vodu.
Da li vas ovo užasava? Da li ste šokirani, zaprepašćeni? Ovo bi trebalo da bude naslov u novinama svakog dana. Ali nije. Postavili smo izuzetno pogrešne prioritete. Humanost i empatija izgubili su se negde usput.
Upravo ove sekunde nalazimo se u prisustvu najmoćnije generacije u istoriji sveta. To je najbogatija, najraznovrsnija, najobrazovanija i najpovezanija generacija koja je ikada hodala planetom. Mi smo istorijska anomalija, mi smo nešto posebno. I imamo pravu, opipljivu moć.
Gledajte to ovako. Naša generacija, zajedno, potroši 200 milijardi dolara godišnje. I na šta sve to potrošimo? Tu su tri stvari. Prvo, hrana. Brza hrana, slatkiši, ona kul večera sa prijateljima za rođendan. Drugo, zabava. Video-igrice, iPod, bioskopske karte, koncert Linkin Parka. Treće, odeća. Nove ‘tike, šljašteći kaiševi, farke koje razvaljuju, itd. Dakle: hrana, zabava, odeća.
Ukoliko bismo uzeli samo jedan procenat svih tih izdataka i namenili ga svetu u razvoju, mogli bismo da im doniramo čak dve milijarde dolara. I to bi nas, zapravo, stavilo u ravan sa nekim od najbogatijih zemalja i onim šta one doniraju zemljama u razvoju.
Naša generacija je izuzetna i moćna. Ona je resurs svetske klase. Naša moć, talenat i strast potrebni su ljudima širom planete. Kanališite svoju ljubav i pružite je onima koji za njom vape. Takvih je, verujte, mnogo. Zajedno možemo pomerati granice. Pravo rešenje, pravi glas, prava moć leži u mladima.
Ne plašite se da iskoristite svoju snagu.
Kristina Grabež je marketing guru i melanholična Beograđanka koja voli da zagrebe u svaku umetnost. Možete je videti kako svakodnevno šparta od izložbi slika do koncerata i pozorišnih predstava, balansirajući svoju džigljavu malenkost na ultratankim dvanaesticama.
