Žene i njihova ideja o vezama i muškarcima. Totalno ludilo. Ne krivim ih. Teško je ostati normalan u jednoj primitivno-tradicionalnoj zemlji kao što je Srbija, koja je bombardovana raznim glupostima, kao što su feministički časopisi koji uče „dame“ kako da u isto vreme vežu pertlu i da flertuju sa frajerima, da same uzgajaju decu, jer to je sada IN, kao i kojekakvim filmovima i serijama, poput Seks i grada. Da, jesam, gledao sam i ja tu seriju, dobra je.
Nije mi jasno, ali mislim da beogradske ribe imaju sukob interesa. Sa jedne strane hoće princa na belom konju, da se što pre udaju i imaju decu, i po mogućstvu da budu uspešne, a sa sa druge, kunu se u Samantu, 45-godišnju matorku koja se kreše na sve strane; i obožavaju citate koje Keri izgovara popit „Ja rernu koristim kao policu za stvari“… Mislim da ne postoji devojka u našem gradu kojoj Samanta nije „carica“, a Miranda „dosadna lezbača“! Pa zar nije ona ta koja se udala za tipa kojeg voli, dobila sina, a pritom je uspešna na poslu i ima super društvo. Ajde što smo u mnogim stvarima površni i foliramo se da smo urbani, kul i šik, ali da li je normalno da se foliramo i lažemo sebe i druge kada je u pitanju tako bitna stvar kao što su partneri i veze?
Zar je normalno da osoba koja se gadi na sponzoruše i materijalizam i koja traži čistu ljubav, prvu osobinu kod frajera kojeg upozna navodi da je pun kao brod? (Ok, znam da niko nije gadljiv na pare, ali ipak.) Više cenim ribu koja će da kaže da voli keš ili hoće samo prezgodne frajere, nego one koje izigravaju svetice i kritikuje sve okolne ribe, a rade ili žele to isto. A i za nas frajere je to mnogo bolje, jer bar znaš na čemu si.
I situacija kod nas muškaraca je slična. Izigravamo neke frajere… pod presijom smo da moramo da budemo uspešni, imamo gomilu para, vozimo dobra kola, izgledamo kao tri Bred Pita i imamo pored sebe ribu u koju će svi da bulje.
