Na prihvatanju LGBT zajednice, odnosno osoba, poslednjih godina se temeljno radi – ne postoji film, ili serija novije produkcije u kojoj nema gej likova, kao i likova iz još nekih osetljivih grupa. Propagira se multikultura, na rasnom, verskom, psihološkom, seksualnom i telesnom nivou i rekla bih da ova kampanja prilično uspeva. Barem u smislu vidljivosti i informisanosti. Svi znaju da je gej okej i da crnačka kosa zahteva poseban tretman, i da žene mogu da budu vrhunski naučnici i stručnjaci, a da i dalje budu žene (a možda pri tom i gej seksualne orijentacije) i da u svoj svojoj kompleksnosti zaslužuju ljubav i poštovanje.
Drmamo kavez tabua i predrasuda. Kavez evidentno postoji. U kavezu je cirkus, van kaveza je cirkus. Što se mene tiče, svaka parada je cirkus i svako ko hoće nešto da postigne na polju razumevanja, prihvatanja i ljubavi, treba da nađe neki Tibet (i metaforički i bukvalno) i da se bavi samospoznajom. Ali, ja sam idealista i pacifista, od onih što kažu „kad bi svi ljudi na svetu… gledali svoja posla, živeli u sadašnjem trenutku, davali najbolje od sebe, tragali za istinom, sledili svoje snove, slušali svoje srce…“ dakle, kad bi svi ljudi na svetu rešili da poštuju i praktikuju jedino zakon ljubavi, ovaj svet bi bio drugačiji.
View this post on Instagram
Možete li da zamislite drugačiji svet? U kome nije potrebno paradirati, boriti se za vidljivost i ljudska prava, senzibilisati javnost na potrebe osetljivih grupa, boriti se za usvajanje razumnih zakona, a zatim se neprekidno boriti da se ti zakoni primenjuju… Svet u kome je ljubav zakon, jeste svet bez borbe. Bez sukoba i ratova, bez oružja i demonstracija moći, bez ugnjetavanja, porobljavanja, eksploatisanja, bez zločina i nasilja. Nijedan film ne prikazuje takav svet osim u kontekstu da je razoren i da ne može da opstane, ili da je zbog nečeg uvrnut i manjkav i da nam je super ovako kako je, jer smo mi ljudi generalno super. Super, od superiorni.
View this post on Instagram
