U tome je i problem. Svako od nas nosi deo tog „svega“. Mi pristajemo na sve, ili kreiramo sve, a kad to činimo iz straha, želje za moći, iz gramzivosti i potrebe da nečim ispunimo zjapeće praznine u svojim srcima i dušama (koje su se otvorile jer nismo povezani sa ljubavlju), onda to sve izgleda ovako kako izgleda. Onda govorimo „mi smo samo ljudi“ kad hoćemo da kažemo da smo slabi, licemerni, opterećeni stidom i krivicom, u večnom strahu od suočavanja sa istinama.
Kakve to veze ima sa Prajdom?
Ima sve veze.
View this post on Instagram
Po zakonu ljubavi, pitanje seksualnosti se uopšte ne postavlja. Ono je rešeno onim što jesi. I jedino je važno da budeš to što jesi, da razvijaš svoj potencijal i širiš svoje kapacitete. Da voliš svoj život i poštuješ svačiji.
Jedan od najvećih problema sa „autovanjem“ jeste izlaganje pažnji onog dela sebe, koji treba da bude integralan i da se ne posmatra kao deo. Dovođenje sebe u poziciju da te drugi procenjuju kroz prizmu tvoje „seksualne orijentacije“.
Dokle god nam je potreban Prajd i dokle god je zakon ljubavi samo slogan, biće predrasuda, licemerja, osude, nasilja. I biće borbe protiv. I borbe za. Cilj će opravdavati sredstva. Ratovaćemo, na ovaj ili onaj način, a najverovatnije, na sve načine. I za ljudska prava, između ostalog.
Imamo puno posla, ljudi. Moramo da uvedemo zakon ljubavi. Da bismo mogli da kažemo „ja sam samo čovek“ kad hoćemo da izrazimo svoj ponos što pripadamo ljudskom rodu.
View this post on Instagram
Naslovna fotografija: instagram.com/lgbt
Aleksina Đorđević
