Koliko ste ljudi u životu izgubili? Na ovaj, ili onaj način. Neki jednostavno više nisu među nama, drugi su odlučili da odu, neke ste vi oterali sami, s nekima su vam se putevi nekako razišli… O ovima koji nisu više u našim životima zbog viših sila ili toka prirode, nećemo sada. Izlišno je govoriti o ljubavi prema njima, kada je do rastanka došlo zbog takvih okolnosti.
Pričajmo (ja sada, a vi u komentarima, nadam se) o ovima koje i dalje srećemo na ulici, na koje i dalje pomislimo ponekad, o onima čiji je jedan status na Facebooku ili kada slučajno naletimo na neku staru fotografiju ili poruku, dovoljan da se setimo nekih prošlih vremena kada smo se voleli i kada smo sa tom osobom sve delili. Nije važno da li nam je bila ljubavnik, najbolji prijatelj, čežnja, ili nešto četvrto. Jer, nije samo jedna ljubav, zar ne? Sve ljude koji su nam važni u životu mi volimo, na neki način.
Primetićete da sam rekla “važni”, a ne “koji su bili važni” ili nešto slično, jer iz sopstvenog iskustva znam da ako nekoga dovoljno volite, i ne samo volite, već zaista poznajete, i ako je to obostrano, ta osoba nikada ne prestaje da vam znači. Možda ste bili u vezi pa ste raskinuli, možda ste bili najbolji prijatelji, pa sada više niste, možda su vam životi jednostavno bili ukršteni, a da nikada niste znali prirodu vaše veze… Mogućnosti su beskrajne, ljudi uspostavljaju svakakve odnose.
Sve što mi je trebalo, i više
Verujem da čovek u životu ne voli bezbroj puta. Isto tako, ne mislim ni da može voleti samo jednom. Bilo da se to odnosi na srodne duše u polju romantične ljubavi, bilo u polju prijateljske. Da li vam se desilo da prođete ulicom i da vidite dečka ili devojku koji su vam nekada značili sve, ali zaista sve, a sada uopšte niste jedni drugima uključeni u živote, čak u toj meri da niste više ni poznanici. I preboleli ste tu osobu, zaista, i uopšte ne želite više da budete s njom. A ipak vam srce poskoči isto kao onda kada ste se sa tom osobom na primer, prvi put poljubili? Ili da sretnete, ili da čujete o nekome ko vam je nekada bio najbolji prijatelj, a sada skoro pa potpuni stranac, i da se osetite isto kao i svaki put kada se ta tema potegne. Kao da deo vas fali i da ne znate kako da ga nadomestite.
Možete se rastati u lošim odnosima sa nekim, možete u dobrim, činjenica je da ste se rastali, a da je ta osoba neko ko će vam uvek značiti mnogo, neko ko je delom zaslužan za čoveka kakav ste danas, neko ko nosi deo vaših uspomena, neko čije ime ćete godinama unapred, kada budete prepričavali npr. lude priče iz mladosti, spominjati i sećati ga se uvek. Možda ste tu osobu znali godinama, možda danima, možda nedeljama, ljudi se povezuju na razne načine. Ali kada se nekome otvorimo, pričamo sa njim, ali zaista, podelimo mišljenja, strahove, nade, verujemo toj osobi, budemo jedno uz drugo u svemu, protivrečimo jedno drugom, i sve to izdržimo, ta osoba ostaje deo nas zauvek, i kad fizički nije više sa nama. Te osobe se ne zaboravljaju. Te osobe se nikad ne prebole. Možda su nas povredile na neki način, možda smo mi njih. Možda smo ljuti jedni na druge. Ali ljubav je tu, iako nećemo da je priznamo.
Duhovi prošlosti
Predložiću vam jedan ogled (unapred upozoravam, možda vam bude malo morbidan). Svi znamo da je ovaj svet lud, bukvalno ne znamo šta se može desiti sutra. Zamislite da sutra vi više niste tu. Ono što je mene najviše uplašilo jeste da odem nedorečena, mada mislim da ću ja uvek biti nedorečena, ali to je druga stvar. Kada sam pomislila na to, odmah mi se, skoro podsvesno, pred očima stvorio spisak ljudi. Nije on bio dug, ali su me neka imena iznenadila. Bilo je onih s kojima ne komuniciram više, onih koji su u mom životu svakodnevno, ali i onih koji su, zbog obaveza i čega sve ne, tek ponekad, ali sve ih volim. Mogu ja da ne želim da priznam to za neke od njih, ali uprkos svemu, voleću i one koje viđam stalno i one koji su sada već deo nekog drugog života. Ako ima nekih od vas koji i dalje lažete sebe, ili bar pokušavate, probajte ovaj, nazovimo, test. Verovatno vas bar jedno ime iznenadi, ali vam u isti mah bude i toliko logično i očigledno.
Već znate koje je to ime, zar ne?
Milica Radović je uvek u manjku sa vremenom, novcem i strpljenjem. Voli da sa prijateljima sedne na po čašicu razgovora, da zaigra i da se smeje. Nema vremena za gubljenje, ni živaca za kukavice. Baby face, višak energije i manjak kilograma koristi kao prednosti, a vama poručuje : “Boj se ovna, boj se govna. Kad ćeš živeti?”
