Ove parove vodi ogromna težnja ka uspehu. Odrasli u delikventnom okruženju, reflektore crvenih tepiha vide kao svetlu tačku i zvezdu vodilju. Sa voljenom osobom imaju vetar u leđa. Postaće poznato ime hip-hop industrije, zgrnuti gomilu keša i svima to natrljati na nos.
Šta još čini savršenu hemiju? Pa, jebeno je seksi kada joj crni brat pohotno do’vati čokoladnu guzu, a precizno ocrtani bicepsi obmotavaju se oko njenog struka. Kreće prelamanje svetlosti na bronzanoj koži, dok joj zubi sočno grizu njegove pune usne. Da li treba još da objašnjavam ili je slika jasna? Prelazimo granice seksualnih fantazija.
Još nešto, geto-mentalitet i mačo-stav muškarca, sličan je balkanskom. S tim što ovo naše dođe kao otrcanija verzija, jer ovde muškarac može da bude oslonac devojci, ali isto tako može da joj osloni i jedan dobar šamar. A to geto-momci ne rade (osim ako drolja zasluži). Oni su zaštitnici, čvrsti, opasni geto-slatkiši, i na prvo mesto stavljaju ženku. Nežnost je obostrana, a jedino je njihova međusobna potreba agresivna. Nadimci variraju od “moja beba” do “moja kučka”, s tim što ovaj poslednji nema negativnu konotaciju. Poslušajte samo Tupakove (Tupac Shakur) ili Vestove (Kanye West) pesme, ovi momci jednostavno tako tepaju. Ona je njegova bitch, a kud ćeš većeg loženja za ženu, od dirty talk-a, koji to u stvari nije. Znači, savršena verzija lošeg momka.
Dalje, on je džek. Šmeker. Njeno je samo da bude spremna na vreme, tako da od trenutka ulaska u njegov Beamer, Benz ili Bentley, ne treba da brine šta sledi. Nepogrešivo poznaje ženske želje, pa njegova beba nikada neće požaliti što mu je dala srce. Ljubav će joj izraziti nekom ultra-mega-giga jebozovnom tetovažom, koja će tek da je naloži, i nigga’ će imati zagarantovan seks, narednih sto godina!
Zatim, ona voli da se gubi u njegovom snažnom zagrljaju. Dodatno je loži, što pritom može da oseti hladan metal pištolja, upasanog na leđima. Dakle, i ta stavka je obrađena! Privlači je činjenica da taj pištolj služi za zaplašivanje, nikada za zločin. To su one stereotipne crnačke porodice gde se majka poštuje, jer je otac otišao još u detinjstvu, a najstariji od sedmoro braće preuzima ulogu zaštitnika. Nije kriminalac i u najgorem slučaju, bavi se dilovanjem. Tu i tamo, tek, ukrade koju paru da sestri obezbedi plaćanje kirije za frizerski salon, inače krajnji životni san svih geto-crnkinja. Inače, ako tu istu sestru, uvredi neki lokalni probisvet, ne ginu mu batine. Sa crnim bratom nema šale!
I naposletku, ovaj žestoki momak, odgajen na betonu i dilovanju, evoluira u savesnog oca, onog sekunda kada prvi put uhvati ručicu tek rođenog deteta. Njegov život dobija jasnu svrhu: izvesti porodicu na pravi put. Ima priliku za bolji početak i odlučuje da ne ponovi greške svojih roditelja. Njegova riba, sada primereno nazvana suprugom, koliko god puta bila prevarena, nikada to neće saznati, a dete će im, vrlo verovatno, pohađati neki privatni, snobovski koledž. Odrastaće u mirnom, prigradskom naselju, poput Visterije Lejn, a sećanja na korene nestaće u izmaglici godina. Za crnog brata, to je epilog životne drame, kada od ništavne realnosti napravi utopijsku budućnost.
Sve je ovo uslovljeno time da čokoladni brat uključi klikere na vreme i ne završi u mračnom prolazu Bronksa, ukokan radi par grama kokaina.
“Wannabe Magazine” napominje da smo ovaj tekst našli istrgnut iz Dnevnika Beograđanina Koji Bi Voleo Da Je Crnac, te da stavovi izneti u njemu ne odražavaju išta drugo nego naše simpatije spram Afroamerikanki, a posebno Afroamerikanaca.
Maja Vuković je definicija rastresenosti. Prečesto ozbiljna, nedovoljno luckasta. Prihvata promene, ali ih prezire. Idealista. Ne stiže da dovrši započetu misao, jer je već naredna demantuje. Voli pravila, šablone, koncepte. Manire. Čokoladne torte. I svako novo jutro.
