Prethodne delove iz serijala “Ljubav na prvi dvogled” pročitajte ovde.
Kako je vreme prolazilo, počeli su da se iznenađuju mojim dolascima, ne pokušavajući čak ni da prikriju mrzovoljni izraz na licu. Stvari su postajale loše da gore ne mogu biti, a Ina se sve više udaljavala od mene, počevši ponovo da prihvata uloge u budućim hitovima, što je mene odlično pripremilo za ulogu u Letu iznad kukavičjeg gnezda. Na kraju, jedne večeri došao sam nenajavljen kod nje, noseći u ruci flašu vina i tamnocrvenu ružu, u nameri da posle dužeg vremena provedemo jednu romantičnu noć zajedno.
Ušunjao sam se u kuću, zatekavši Inu u kuhinji kako, sva zanesena, seče krastavce na kolutiće. Nasmešio sam se – sprema večeru, kao da je znala da ću doći. Prišunjao sam joj se i spustio usne na zadnji deo njenog vrata. Ina je blago izvila svoj vrat, poput mačke, pokazujući time koliko joj moj poljubac prija. Zatim se okrenula. Osmeh koji joj je igrao na licu pretvorio se u oči raširene u čudu. Počela je nešto da mrmlja i izvinjavajući se ispratila me je do vrata. Sav zbunjen, odgegao sam se niz stazu i ušao u parkirani automobil. Nakon nekoliko minuta, pijanista je prošao kraj mene noseći u ruci dve limenke Red bula i pakovanje kondoma. Ušao je u kuću. Smračilo mi se pred očima.
“Wow, wow, wow… Stani malo, heej, šta je sad ovo? Koji kreten je izmenio scenario?”
“Red, smiri se…”
“Šta smiri se, ja sam glavna uloga ovde, ja!”
“Znam, Red, ali imamo nove sponzore, Durex je zahtevao…”
“Ma, šta mene zabole za njih, bre! Vidi ovo (skidam košulju), šta ti misliš, da je lako da održavaš ovakve trbušnjake, a!? A depilacija, pogledaj mi leđa, sva su u pečatima! Ti, mali, imaš Spot healing brush alatku?”
“Imam alatku… ali nije Spot healing.”
“Mnogo si mi ti duhovit nešto, znaš!?”
“Red, smiri se, to je naš scenarista, on je sa Balkana, znaš da oni vole…”
“Aha, ti si taj što je izmenio scenario! Sa Balkana… Pa bio sam letos na vašem jezeru, znam ja kakvi ste svi vi tamo! I delovao si mi sumnjivo. Gde kriješ atomsku bombu, gde, govori?! Pogledajte, ljudi, viri mu dlačica iz leve nozdrve, pogledajte, sigurno ju je tu spakovao! Oni su danas sposobni za sve! Zovem FBI! Neće on meni ovde Džihad, džihad, četir’ noge!”
“Dajte mu da povuče crtu” čujem producenta kako govori. “Neka se primiri malo, pa ćemo nastaviti.”
Beo u licu, nekako sam uspeo da snimim poslednju scenu sa Inom. Polumračna uličica s početka priče, ona mi govori kako je između nas završeno i kako je već počela rad na filmu sa onim Australijancem. Snimaju sutra završnu scenu, neki antologijski poljubac, pa bi želela za kraj da provežba sa mnom. Stižemo do njene kuće, stojimo na stepeništu, ona zatvara oči i pući usne u mom pravcu. U publici je muk, sva srca kucaju kao jedno – allround system 700.1. Odjednom, meni na licu izrastaju tanki, crni brčići, stavljam ruke u džepove i okrećem se, počinjem da zviždim melodiju iz filma Most na reci Kvaj. Ina me ispraća zabezeknutim pogledom, publika u sali počinje da psuje i baca kletve na mene, ustajući sa svojih sedišta i krećući ka izlazu. Ali, uvek postoji detalj u poslednjoj sceni koji najavljuje mogući nastavak, zato… stajem, sa izrazom neodlučnosti na licu.
“Gledajte, zastaje, ipak, zastaje!” povikao je neko iz publike. “Vratiće se, sigurno će snimiti još jedan deo!” Ljudi se zaustavljaju i oči su im uprte u crnilo platna iz čije dubine se odjednom pojavljuje… Šaka sa ispruženim srednjim prstom.
Odlazim iz Holivuda, više volim evropsku kinematografiju.
Davor Radulj – “Radi” ga umetnost, pametan humor – “There’s a fine line between fishing and just standing on the shore like an idiot” (Steven Wright) – i razgovori koji stvaraju atmosferu “izmeštenosti”.
