Samo jedan pogled je dovoljan da ta hemija proradi. Da osetim kako mi se neka milina razliva po grudima, od koje srce kuca jače, osmeh se razvlači do ušiju, oči šire poput tacni, a ruke se hvataju za srce. Aaaaa, kako su diiiiivneeee! Pogled me vuče dok ne udarim nosem u izlog.
Gledamo se. One, naivno izložene i naizgled nesvesne mog divljenja, moje želje da ih zgrabim i ugrabim, da ih spakujem i nosim kući i da ih držim na noćnom stočiću, da budu prvo što ću ugledati kad otvorim oči, ja ozbiljno potresena mogućnošću da nema broja za mene.
Preskupe? Ma daj. Pa ljubav nema cenu.
Ulazim u prodavnicu i sva gorim, neizvesnost se pojačava kad prodavačica kaže “mislim da nam je ostao još jedan par u tom broju, samo da proverim, nisam sigurna”, srce mi se otima pod dahom koji pokušava da ga umiri. Diši, diši, ne misli ništa, samo diši. Prepusti sve sudbini. Ne mešaj se, ne ometaj karmu svojim strahovima. Diši.
Evo prodavačice! Moj pogled guta kutiju na njenim rukama, jer u njoj su moje čizme. “Evo, to nam je poslednji par”, kaže ona sa ohrabrujućim smeškom, kao da ne izgovara rečenicu koja će nam promeniti sudbinu.
Sad samo da je kalup odgovarajući, pogled u plafon, kratka molitva, strepim i preznojavam se, dok mi se odmotava film svih prethodnih nesrećnih, promašenih, uzaludnih ljubavi od kojih neke još nisam prebolela, jer su mi bile tesne i neudobne.
Ruke mi skoro neosetno podrhtavaju, ali to zapravo vibrira čitavo moje telo, oh kako je to dobar osećaj! Tako sam živa! Oh Bože! Još jedan pogled u plafon i nežno ali odlučno uguravam stopalo u tu lepotu. Ah, samo je skliznulo. O, ima Boga. I život je dobar i ja sam srećna. I leva je već zakopčana i stojim pred ogledalom, a zapravo lebdim na oblaku. Ovo su čizme za šetanje kroz snove, a među nama je ljubav planula na prvi pogled. Bile su mi suđene. Poslednji par. Čekale su mene. Moje su.
Na kasi me čeka prva prepreka našoj večnoj ljubavi, ali spremna sam na to. Tako je sa svim velikim ljubavima. Preskupe su. Traže od tebe sve što imaš, a pružaju ti zanos koji ne traje dugo. A možda ti i naprave žuljeve. Ispisujem čekove i oduzimam u glavi razne rate za neke neophodnosti i samo za retke bliske susrete poput ovog.
Ah, ona jakna, da. Zavela me na prvi pogled. I bila je upola cene. Sad što joj je cena bila cela moja plata, pa dobro, nije to neka plata. I kamin. On je bio neophodan. Ali priznajem da sam razvila veoma topla osećanja prema njemu i da mi on veoma toplo uzvraća. To bar deluje kao realna cena ljubavi. A nije mi se dopao na prvi pogled.
Eh, ljubav je nedokučiva, zaključujem filozofski, suviše srećna da bih se stvarno brinula. Noćas ću zaspati srećna. Sutra, kad ih ugledam na noćnom stočiću, toliko blizu da im osećam miris, biću srećna još i pre nego što otvorim oči. Držaće me neko vreme. Uvek me drži. Pa kad prođe nekoliko čekova, vreme je za novu ljubav.
ZANIMLJIVO:
Muškarci koji nam se sviđaju – Lumberoseksualci
