Srčani mišić vijuga ritmom ljubavnog poleta. Luta svetlim ulicama radosnog nemira uzvišenog osećanja, osećanja pripadanja drugoj osobi. Emotivna povezanost neraskidivim lancima čuva dva bića od sumornih bičeva sudbinskih okršaja i ljudskih manira zlobe i zavisti.
Prava ljubav će vešto ukrotiti rafal negodovanja i šamara usmerenih ka licu drugog dela bića.
Jasno je da je teško spoznati pravu ljubav, pronaći je, zgrabiti je i srećno zagrliti. Teško ju je i definisati. Vredi li pokušavati? Ima li smisla oblikovati rečima osećanje koje pomera kontinente, guši bune i razbuktava požare?
Oprosti mi što te volim
Kada dvoje definišu parče ličnog raja i ukrase ga velovima najlepših poljubaca, šaputanja i zagrljaja, bajkovita nit miline ih poveže i ostatku sveta je uskraćena mogućnost koja dozvoljava presecanje čarobnog čvora.
Isprepletenih prstiju, pored lekcije u školi ljubavi, srećan par počasni tron na sedmom nebu mora krunisati i lekcijom o opraštanju.
Oprostiti slatku nesavršenost milog bića, otrovnu reč sa najdražih usana, zariven topli nož bola u slabašno srce – ume li to zaljubljen čovek?
Zaljubljenici u kroj milog bića, svaku kvržicu tela pripisuju svom računu užitka i bola. Zaljubljen čovek je lud čovek. Čovek koji će i glavom i bradom razbijati tvrde bedeme ljubavnog jada.
Oivičen oštrim notama ljubavnih uzdaha katkad čovek mora biti spreman da oprosti. To je valjda ljubav. Tako ona piše bajke koje mogu da uzdrmaju čovečanstvo i pomere granice ljudskosti.
Oprostiti rezak miris izdaje, besane noći, krik prizivanja lepših dana… Svodi li se ljubav na to? Oprostiti ili kazniti drago biće? Poleteti iznad mase i osmehnuti se povređenom obrazu ili kandžama gneva razoriti bledilo ljubavi, ono najdraže?
Lucidna nastojanja prihvatanja ljubavi škrguću zubima: “Oprosti, stisni zube”. Budi čovek, pruži šansu. Ukrsti mač sa nevoljama. Zavoli materijal koji toliko dugo oblikuješ sa voljenom osobom. Pobedi inat. Budi lud. Osmehni se samodestruktivnim manirima. Bonton upotpuni nevinim očima zagledanim u ljubavne horizonte. Bori se za ljubav.
Kristina Živanović – “Ovo sazvežđe je za nju – provincija”. Doza kofeina za dobro jutro joj ne dozvoljava da uguši ambicije i snove, jer svaki dan je novi početak i ukazana prilika da život modifikuje u prijatan ambijent dostojan najvrednijeg detalja – osmeha. Student kragujevačkog Univerziteta, novinarka portala Ritam Grada.
