Zato što znaš. Ne zato što ti je rekao, pa mu veruješ na reč, nego zato što svojim prisustvom, ponašanjem, akcijama i reakcijama, čini da se osećaš sigurno, zaštićeno, poštovano i voljeno. Samo nesigurnost i blesavost imaju potrebe za retorikom, za zidanjem kula u vazduhu, za gajenjem osećanja u čardaku ni na nebu ni na zemlji. Stvarna ljubav živi u stvarnom svetu, svakog dana. I stalno je sve stvarnija. Ah, seti se kako si se osećala kad si nekada nekome postavljala ova pitanja, jer sigurno jesi. E, sad je drugačije.
Da li me voliš?
Uopšte nikada ne moraš da pitaš, ne samo zato što znaš, nego zato što će on osetiti da imaš potrebu da to čuješ i reći će ti pre nego što pitaš. I to neće uvek biti ljubavni trenuci, nego i momenti kada ti treba uteha, ili kada ste se strašno posvađali i on zna da je potrebno pozvati ljubav njenim imenom, da se ne bi uplašila da je zaboravljena, samo zato što se pojavilo nešto drugo.
