Dobar deo sveukupnog progresa čovečanstvo duguje lenjosti. Da bi se izbegle radnje koje su većini ljudi bile mrske od kako je sveta i veka, izmišljali su se i pronalazili tehnološki noviteti koji su odagnavali potrebu za bilo kakvim naporom. Bilo je nekoliko talasa tehnoloških inovacija.
Prvi se odnosio na zamenu rudimentarnih poljoprivrednih alatki modernim mehaničkim sklopovima koji su obezbeđivali veći prinos uz manje rada i bolju produktivnost na njivama.
Drugi talas se odnosio na omogućavanje masovnog korišćenja mašina u prevozu ljudi, da bi se bolje povezali i lakše prelazili velike razdaljine.
Na trećem talasu inovacija, naša civilizacija jaše već dvadesetak godina. Njeni dometi su omogućili komunikaciju bez komunikacije. Naime, da bi se ljudi rešili zamora otvaranja usta, internet im je omogućio da viđaju prijatelje, druže se, zaljubljuju i piju virtuelne kafe, a sve to bez potrebe da izlaze iz sobe i izlažu se neprijatnostima neuspešne komunikacije. Jer ekran ima brojne prednosti. Na njemu je svaka komunikacija uspešna. Svaka priča je frajerska. U virtuelnom svetu svako ima dobru žvaku. Niko ne muca i niko nema problem da se seti neke interesantne teme da prekine neprijatno ćutanje. Muškarci na internetu ne saginju glavu u društvu lepe žene jer im se mleveno meso sa lukom javilo iz želuca, ne sekiraju se hoće li divna dama preko puta stola primetiti da se podižu sa fotelje za dva centimetra svaki put kad ih stegne stomak a ne mogu da prdnu. Ne brinu o neobrijanom licu, maljavim prsima koja zjape kroz košulju, ne sekiraju se da li će lepotica primetiti prljavu cipelu ili krvavu zanokticu do lakta. A žene ne brinu jesu li se isfenirale, jesu ili u pms-u (ako uopšte ikada iz njega izlaze) pa su nervozne i bubuljičave, ne brinu hoće li taj savršeni frajer preko puta videti da se se oznojile ili da li se maskara razmazala. Na chat-u i u sms-u se to ne vidi. U sms-u se niko ne znoji jer je napravio lapsus i niko se ne sekira što dobru foru nije shvatio na vreme, nego se smejao napamet.
