Ljudi su prestali da se viđaju. Muškarci su prestali da se udvaraju ženama. Ne razmišljaju više o njima kao o seks simbolima nego kao o binarnim kodovima sa oblikom venerinog brega. Žene su se u svom odgovoru na ovaj civilizacijski izazov, povukle u sebe i svoju ženstvenost prepustile zaboravu. Postaju sve sličnije damama u razvijenom zapadnom svetu- lepe i namontirane ali hladne i proračunate. Prazni ramovi. Bez sjaja u oku. A muškarci ne shvataju da ako im žene izgube sjaj u oku, njihov svet će prestati da postoji. Jer, zbog njih radimo bukvalno sve. One su svrha naše večite težnje da postanemo bolji.
Želja da se dopadnemo ženama je uzrok svih pregnuća jednog muškarca . To je suština koju podjednako jasno uviđaju doktori nauka i limari, egzistencijalni filozofi i zatvorski čuvari. Od trenutka rođenja, pa do smrti, sve što učimo, stičemo, pričamo, oblačimo , vozimo, radimo samo zbog ženske naklonosti! U tom pogledu mi smo ništa drugo do mužjaci jedne životinjske vrste koja je sebe shvatila dovoljno ozbiljno da se upita ima li tu nečega drugog. Nema tu ničega drugog! Sve što su stotine generacija mudrih muškaraca napisale o dubini našeg bića, razbija se u paramparčad pod obnaženim kolenima jedne lepotice, koja štiklom preko tih parčića gazi i ostavlja nas, mužjake, da se vratimo u pećine. Ako toga nestane, nestaće i naših pregnuća. Počećemo da mislimo i radimo u službi nečega drugog . Umesto u službi ženskog pogleda, koji je ostao bez sjaja čekajući naš sms… Zato, muškarci, budite ono što su vam bili očevi i dedovi. Budite mužjaci! Udvarajte se, napadajte, ganjajte, poklanjajte!
Ako iko od vas koji ovo pročitate, u narednih mesec dana popije jednu kafu više sa dragim ljudima, ili posedi pola sata duže u kafani, ako ijedan muškarac izvede na večeru ženu koju gleda i pokloni joj cvet i ako ijedna žena koja ovo pročita, kaže onom pokušaju muškarca , sa kojim razmeni 40 sms-ova dnevno, da treba da se vide, da prošetaju ili da gledaju film, onda ću ovu priču smatrati korisnim štivom!
Izvor fotografija: unsplash.com
Milan Stanišić je beskompromisni kritičar sistema, analitičar beznađa, hroničar pohlepe, baštinik sarkazma, pasionirani ljubitelj hiperbole kao stilske figure, hedonista, lenčuga levantinskog tipa, fotograf, bibliofil, nautičar i na kraju pravnik.
