Anastasija Grujić otkriva omiljeni par obuće koji se može kombinovati za sve prilike

Mikro trend: Ovaj detalj čini da svaki autfit izgleda super-moderno!

Tvoj novi saveznik u borbi protiv neželjenih dlačica: Philips Lumea

Ova serija će te inspirisati da se boriš (i izboriš!) za svoja ženska prava!

Da li će nam razvoj veštačke inteligencije doneti zastrašujuću distopijsku budućnost?

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Zašto je ishrana bogata antioksidansima idealan način da na zdrav način ubrzaš metabolizam i pripremiš figuru za leto?

Zašto nas je maskara obogaćena ekstraktom kokosa oduševila – a sigurni smo da će i tebe! (BLOG)

NAGRADNI KVIZ: Odgovori na svega 6 pitanja i pronađi savršen puder za svoj tip kože!

Fashion vintage stil uz koji ćeš biti prepoznatljiva na maturskoj večeri

Ljubav u Parizu

Ljubav u Parizu

Kilometri reči vuku se za ovim gradom, a još ga niko objasnio nije.

Jedinstven i važan poput… ne poput Sunca, nego poput Zemlje, planete koja se ukrasila svakojakim čudima, a i dalje ostala nekako tajanstvena i svoja. Takav je grad svetlosti. Tvrdoglavo poseban. Dovoljno da se u njega zaljubim.

A ti? Ti si se desio pre, u snežnom Beogradu, na sivom trotoaru ispred zelene “Moskve”. Prorekao si mi sudbinu. Platila sam ti poljupcem. I sve se obistinilo.

Naizmenično sam ljubila tebe i Pariz. Dva obraza jednog lica, činilo se. A rekao si da ne treba da sanjam, već da širom otvorim oči i prihvatim sve istine našega sveta.

Pratili smo užurbane kineske turiste koji žive u foto-aparatu, pokušavajući da ulove avanturu i na miru je pregledaju kod kuće. U jednom trenutku smo se ogledali u izlozima izvikanih radnji, a samo nekoliko skretanja kasnije posmatrali smo kako lokalni dileri pregovaraju noževima. Na kaldrmi Monmartra zamišljali smo slikare kako hodaju našim koracima, a samo par ulica niže našli smo se usred drugog kontinenta. Smejali smo se poslovnim zverkama koji svakih nekoliko sekundi reanimiraju ekonomsko srce zemlje, a dvadesetak minuta kasnije u obližnjoj šumi piljili smo u jeftinu zabavu u halterima.

Pont des Arts Ljubav u Parizu

Zaljubljeni parovi na mostu zaključavaju svoje ljubavi. Veruju u večnost. Nekoliko nedelja kasnije grad ih reže i pravi mesta za nove

Plovili smo Senom i recitovali Prevera (Jacques Prévert). Ja sam recitovala, ti si ponavljao istorijske podatke koje je ustaljeni glas prenosio kroz slušalice. Nisam te slušala.

Vodili smo ljubav u podne. Jeli kroasane i gledali vesti. Ti si spremao ručak. Zamerao si što ja ne znam. Poželela sam da naučim.

Kupili smo gumene bombone i pretrčavali ulice, ne mareći za semafore koji su se trudili da uspore našu sreću. Ušli smo u crkvu – jer je ljubav najveća religija. A i bilo je toplo. U poslednjem redu spavao je beskućnik. Bilo mi ga je žao. Nisam ništa rekla, jer sam znala da ne voliš samilost.

Bio si u pravu, ne postoji ništa savršeno. Treba sačekati noć, vreme kada se skidaju ratničke boje. Ne znam da li si to ikada shvatio. Tih dana sam videla da i naša ljubav ima podočnjake.

Na aerodromu sam plakala. Toliko da me je službenik pitao da li mi je neko umro.

– Da, ljubav – rekla sam.

Mahala sam ti, a znala sam da Pariz nije dovoljan. Na svetlu se prašina najbolje vidi.


Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.

Editors choice