Kad vam kažu da ljubav nije ono što očekujete, da nije posesivnost, pa ni vezanost, pa čak ni nežna osećanja – teško vam je da zamislite šta bi moglo da bude to o čemu govore. Šta je ljubav, ako nije ono što poznajemo kao zaljubljenost, obožavanje, strast, potrebu za nečijim fizičkim prisustvom i potvrdu da nam se pripadnost i vernost pokazuju i dokazuju. Budističko učenje tumači ljubav kao nevezanost koju je moguće dostići samo kad ljubav prema drugoj osobi prevazilazi našu ličnu dobrobit, naša očekivanja da nam ljubav bude uzvraćena i potvrđena, da bismo u tome sagledali sopstvenu vrednost. Prava ljubav, psihološki rečeno, nadilazi ego i to je ono što je bliže zapadnjačkom shvatanju kroz pojam “bezuslovne ljubavi”. Najjednostavnije objašnjenje bi bilo, da smo uslovljeni da ljubav doživljavamo kroz vezivanje, dok je ona zapravo, u svojoj suštini, oslobađanje.
Budizam poznaje četiri nivoa (aspekta) nevezanosti, koje bezuslovna ljubav može da dostigne.
Maitri
Prvi aspekt ljubavi van koncepta vezanosti znači nameru i sposobnost da drugoj osobi ponudimo radost i sreću. Kapacitet za ovakvu ljubav razvija se posmatranjem i osluškivanjem, razvijanjem senzitivnosti – osetljivosti za osećanja, stanja i potrebe druge osobe. To znači da otkrivamo šta je drugom biću potrebno da bi bilo srećno i zadovoljno, da bi se osećalo voljeno i prihvaćeno i da uspevamo da mu pružimo baš to. Ako voljenoj osobi dajemo ono što joj nije potrebno, to nije maitri. To je zadovoljavanje naše potrebe da damo ono što imamo za davanje i u tome je najbitniji naš ego, a ne ljubav prema drugom biću. Tako dolazimo u situaciju da drugoj osobi dajemo sve što imamo, dok njoj to uopšte nije potrebno i osiguravamo sebi povređenost i razočaranje. Pojam maitri ima u korenu reč koja označava prijateljstvo. U budizmu, najosnovnije značenje ljubavi, jeste prijateljstvo.
Karuna
Drugi aspekt ljubavi koja ne vezuje (koja oslobađa) jeste saosećanje. Saosećamo sa drugom osobom, poznajemo njenu bol i ne osećamo se loše i neadekvatno sa tim. Ali, da bismo drugom biću ponudili utehu, ili učinili nešto što će joj ublažiti bol, ne smemo da se poistovećujemo sa njenim stanjem i da se uživljavamo. Ne pokušavamo da preuzmemo patnje druge osobe, već pažljivo posmatramo i osluškujemo i razvijamo spontanost u delovanju – jednostavno znamo šta da učinimo i to nas čini delotvornim. Psiholozi i svi koji rade sa ljudima u osetljivim stanjima, dobro znaju značenje pojma karuna, to je deo obuke i profesije. Drugome možeš da pomogneš ako ostaneš na svom terenu i ne dozvoliš da te njegova drama uvuče. A kad u sopstvenom bolu posmatramo sebe sa saosećanjem i razumevanjem, tada transformišemo bol i povezujemo se sa suštinom svog bića – ljubavlju.
