Zar vam se nekada ne učini da živimo previše brzo?
Znam da svi često imamo taj osećaj otuđenosti i života koji juri pored nas, a mi se uzaludno trudimo da ga trčećim korakom stignemo jer nam upravo način na koji ga živimo to ne dozvoljava. Imamo li luksuz preko potrebnog trenutka u kome ćemo, jednostavno, stati? Stati i prestati. Prestati sa čitavim haosom samo na taj jedan trenutak. Udahnuti kiseonik punim plućima, popiti prvu jutarnju kafu u miru i spokoju, ugasiti telefon, uživati u suncu, smehu, pogledima, životu uopšte. Zvuči kao utopija, zar ne? Nedostižna utopija u vrtlogu zvanom “21. vek”.
Postajemo programirane mašine. Bezosećajne i hladne, navijene marionete koje svoj savršeni život savršeno vode. Iako je on sve, samo ne savršen. Koliko god se trudili da sve držimo pod kontrolom, uvek negde zakasnimo, nešto ne stignemo da uradimo, dobar deo ostavljamo za sutra. Čovek uspešno pliva u burnim vodama informatičkog doba, ali mu daha ponestaje da izroni iz talasa koji ga nemilosrdno zapljuskuju i vuku pravo na hladno dno. Gde je ljubav u ovom savršeno nesavršenom dobu?
Volite dodirom i poljupcima, bez žurbe
U eri Skypea, Facebooka i srodnih društvenih mreža i Messangera, web kamera je postala glavni posrednik srca dvoje ljubavnika. Divim se ljudima u svojoj okolini koji vrlo uspešno održavaju veze preko globalne mreže ili telefonske žice. Koliko se i divim, toliko se i pitam – kada smo to prestali da se grlimo, osećamo, ljubimo, držimo za ruke i odlazimo u beskonačno duge šetnje? Jedemo u hodu, obaveze završavamo u hodu, pijemo kafu “za poneti”, imamo ljubav “za poneti”. I nemamo vremena za stajanje. I nećemo stati sve dok naša zahuktala mašina ne popuca po šavovima. Do tada ćemo deliti kratke poljupce dok odgovaramo na e–poštu, istovremeno gutamo kafu i obuvamo cipele.
Ukradite životu one trenutke koji čekaju da budu proživljeni. Ugasite kompjuter, udahnite duboko, obujte najudobnije cipele i svoju ljubav čvrsto uhvatite za ruku i odšetajte do reke. Gledajte, slušajte, osećajte. Dodirnite, grlite. Udahnite život.
Tamara Ognjanović, pronicljivi idealista u večnom sukobu sa razumom, jer njenim strastvenim duhom gospodare emocije. Zaljubljenik u muziku i ritam, prezire patetiku, fine muškarce i surove racionaliste. Nikada se neće odreći tri stvari u životu: svoje plave kose, ljubavi prema Britney Spears i najjačeg sedativa – serije “Prijatelji”.
