Agata Kristi (Agatha Christie) – “kraljica zločina”, rođena je 15. septembra 1890. godine, u malom gradiću na obali Lamanša, u mešovitom braku Amerikanca i Engleskinje. Misterija je njeno drugo ime, a zločin strast.
Bila je briljantan ženski um koji je stvarao kriminalističku magiju i napravio potpuni preokret u ovom književnom žanru. U detinjstvu uz guvernante i stariju sestru Margaret, vreme je provodila čitajući krimiće, a kasnije ih je i sama osmišljavala. Kao devojčica pohađala je časove plesa, klavira i pevanja, igrala tenis. Uputila se sa šesnaest godina u Pariz u nameri da školuje glas koji nije bio dovoljno snažan, potom je došla na ideju da bi poziv pijaniste bio idealan, ali zbog treme prilikom nastupa, odustala je. Pisac u njoj ipak je imao drugi plan. Karijera pisca donela joj je 79 napisanih knjiga, od toga 66 kriminalističkih, posle Šekspira i Biblije njene knjige bile su najprodavanije. Širila je oko sebe misteriju i stvarala genijalna dela u kojima je Herkul Poaro detektiv, ekscentrik, koji nanjuši zločin ma gde bio.
Njen misaoni tok gotovo je bilo nemoguće dešifrovati, sva ta ubistva “u letu”, te ličnosti sa lažnim identitetom, potraga i klopke u koje se upada dok se ne stigne do osumnjičenog. Šta jednu ženu nagna da razvija klupko zločina, postavljajući teze potpuno neočekivano? Igrala je igrice sa zapletima, do te mere da su joj dečije pesmice poslužile kao motiv za neke od naslova njenih krimi romana. Uvek je zločin čuvala u nekom kutku nevinosti, u najmanje sumnjivom liku, mešala je boje krvi i čednosti, ljubavi i interesa, bila je tako vešta, da se stekao utisak da je i sama kriminalno nastrojena, a bila je samo žena, koja voli, pati, stvara. Nesuđena apotekarka, imala je potrebu samo za stolom i pisaćom mašinom, sve svoje mini neuroze i opsesije ubistvima pretakala je u maestralne zločinačke zaplete.
Svuda je videla zločin
“Koga da ubijem? Stranu studentkinju… ne, ona mora biti deo plana… onda nekog krajnje neočekivanog… recimo, vlasnika kuće?… ne, to je već preveliki kliše… treba da bude snažno… možda nekog neznanca?… ali koga… a to donosi mnogo problema…”
Kada je njen književni rad uzimao maha, ljubav je pokucala na vrata, tako da se Agata Kristi udala 1914. godine za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri kraljevskim avio-trupama. Pre nego što su se razveli 1928. Kristijevi su dobili ćerku Rosalind. Njen suprug se igrom životnih zapleta zaljubljuje u drugu i traži razvod od Agate, kojoj je u tom periodu preminula i majka. Nakon toga Agati se gubi svaki trag, ljubavna bol odvodi je u jedan mali hotel gde je policija zatiče, navodno bez pamćenja, tada izlazi njen roman “Ubistvo Rodžera Akrojda”.
Drugog muža, arheologa Maksa Malovana, za koga se udala 1927. godine upoznala je na putu po Mesopotamiji. On je bio pravi izvor inspiracije za Agatu, sa njim je proputovala ceo svet, a zahvaljujući toj ljubavi nastali su najslavniji romani, kao što su: “Leš u sarkofagu”, “Ubistvo u Orijent ekspresu”, “Deset malih crnaca”, “Ubistvo u Mesopotamiji”, “Sajam zločina”.
“Žena lakše zaboravlja nego muškarac, ali se i lakše seća onoga što je zaboravila. Samo ljudi koje voliš mogu ti život učiniti nepodnošljivim. Kajanje to je gubljenje vremena.” – napisala je Agata Kristi.
Ponekad se njen život nije razlikovao od života njenih junaka, ponašala se slično njima, živela je svoj savršen zločin do poslednjeg otkucaja srca, bolešljiva i klonula poslednjeg popodneva smišljala je svoje poslednje zaplete, umrla je u 86. godini života.
Prethodne tekstove iz serijala “Ljubavi svetskih pisaca” možete pročitati ovde.
Jelena Pavlović – dete i čovek, PR, pisac, autor romana “Tajne robotovog mozga”, “Mladost pod oklopom”, suvlasnik kragujevačkog portala Prava priča. Istinski opsednuta igrom reči, inspiracije i misterije ljudske duše. Priroda, samoća, život, ljubav, životinje, knjiga su punjači za baterije inspiracije.
