Teški ljudi su često omiljeni u društvu, cenjeni kao prijatelji i kolege, voljeni u porodici. Jer sa njima nije teško. Oni su dosledni u onome u čemu su teški i samo treba da znate kako da im priđete. I da li da im uopšte prilazite. Taj karakterni bag, to mesto gde izostaje tolerancija, smisao za humor, razumevanje i strpljenje, uvek možete očekivati, jer će se uvek nalaziti na istom mestu. Teški ljudi su veoma principijelni i dosledni. U onome što kod njih volite, kao i u onome što vas nervira i što ste naučili da tolerišete.
Teški ljudi traže pažnju. Da biste uočili da li im je nastupila žuta minuta, da li im je operativni sistem pao ili se upravo podiže i da biste ispritiskali pravu dugmad, morate da im se posvetite. Ako ste nervozni, povučeni i nemate strpljenja ni za koga, jer se ne osećate dobro i mislite da možda imate pravo na isti tretman, tojest, da će vaš težak kolega, prijatelj, bračni drug da uoči vaše raspoloženje ili makar da ga ispoštuje kad mu glasno i jasno saopštite kako se osećate, nastaće totalna havarija. Vi nemate pravo na bagove i padove. Vi ste neko ko posmatra, određuje sebe prema njemu i ne možete da očekujete da će težak čovek učiniti to isto za vas. On će se prosto uvrediti što ste mu uskratili tretman koji zaslužuje. Nije on bezosećajan, ni totalno sebičan, samo je težak. Njegov ego je mestimično zabetoniran, a tu gde je beton, nema nikakve elastičnosti.
