U suštni, stvari se vrte oko tri najvažnije postavke:

Svojom ljubavlju ne možemo zalečiti nečije rane, ako on nije voljan da odradi svoj emotivni posao. 

Osim dugoročnih veza, kratkoročne veze su takođe vredne prilike za lični razvoj. 

Nemojte ostati u nezdravoj vezi, jer se plašite samoće. To bi moglo učiniti da se osećate još usamljenije. 

Ljbav i ljubavni odnosi se vremenom menjaju i razvijaju, ali naša uverenja o njima je malo teže promeniti. Standardni heteronormativni narativ o odnosima, pun je mitova i manipulacija, bajke koje smo slušali dok smo odrastali, oblikovale su naše romantične iluzije i nerealna očekivanja od ljubavi i partnerstva. Jedan od glavnih mitova je da bi ljubav trebalo da nas spasi, jer ljubav leči sve, podnosi sve, isceljuje sve. Kada bi taj univerzalni lek tako delovao, živeli bismo u bajci, ali realnost je drugačija. 

U realnosti, moramo prepoznati sopstveni ljubavni potencijal, ali i sopstvene granice. Nečija ljubav nas ne može spasti, ne može popraviti emotivnu štetu koju smo pretrpeli. Koliko god da je neko oštećen, nije nepovratno slomljen, a ljubav nije lepak koji će pričsvrstiti komade. Očekivati od ljubavi da izleči sve naše rane je nezrelo, verovati da svojom ljubavlju možemo nekoga isceliti je egoistično i nerealno – niko nema toliku ličnu moć. 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by LLEMERCÍ SPACE (@llemerci)

Svima su potrebni bliski odnosi, ali oni ne mogu biti zdravi, ako nisu obostrani, ako davanje i primanje ne protiče jednako, ako ne postoji adekvatna razmena emocija i energije. Ako ste sposobni da dajete ljubav, morate biti i sposobni da je primate, odnosno, potreban vam je partner koji može adekvatno da vam uzvrati. Taj odnos primanja i davanja može biti u ravnoteži, a da ne bude u istoj meri, jer ne postoji savršen odnos, kao ni tačan način na koji se količina davanja (primanja) odmerava. Neko može, po vašim merilima, davati štedljivo i nedovoljno, ali ta osoba može činiti napor da daje i verovati da je njeno davanje vredno i srazmerno, iako vi to ne osećate. I može osećati da ne vrednujete i ne poštujete ono što čini za vas, jer iz njene perspektive su stvari sasvim drugačije i ta osoba vidi sebe kao razumnog, vrednog, pažljivog, puog ljubavi, možda čak i požrtvovanog partnera. To je nesrazmernost koja može dovesti do nagomilavanja nezadovoljstva, može vas duboko razočarati i raniti. Ali, isto tako možete biti ranjeni i svojim sopstvenim uverenjima – da svojom ljubavlju možete izlečiti nečije traume i povrede. I možete tonuti sve dublje u toksičan odnos dajući sve od sebe i prevazilazeći sebe u davanju, dok frustracija i nezadovoljstvo raste. Vaša ljubav nema isceljujući efekat i potpuno ste nemoćni kao voljena osoba ne želi da da radi na samospoznaji i samorazvoju. Osećaćete se nevrednovano, iskorišćeno i besmisleno, jer sve što činite i dajete, kao da bacate u rupu bez dna. Umesto isceljenja, uspeva vam jedino iscrpljivanje. 

Drugi ustaljeni mit je da su jedino posvećene i dugoročne veze izvor emocionalne topline i intimnosti, da se samo one vrednuju. 

Naravno, da. Ali, ne isključivo. Postoje primeri višedecenijske duboke emotivne i fizičke prisnosti, ali taj zlatni standard je veoma redak. Najveći broj parova koji ostane zajedno, uopšte i ne dosegne taj standard, ne postigne najdublju bliskost i intimnost, već prosto živi zajedno, kao cimeri koji su već navikli da se ne slažu i da se zaobilaze, kako bi se što manje sukobljavali. Ali, standard radi svoj posao – uliva nam osećanje neadekvatnosti i krivice, ako celog svog odraslog života nismo sa jednom osobom. Osećamo da nešto nije u redu sa nama. 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Araqs (@parisianamour)

Ljudi ostaju u nezdravim vezama, da bi sačuvali ideju o normalnosti. Povezuje ih ekonomska situacija, deca, strah da će ostati sami. Naglašena važnost partnerstva stvara društveni i kulturni pritisak, koji rezultira strahom – ljudi se više boje da budu sami, nego što se boje bola i stagnacije u nezdravom odnosu. Kada neko ostane bez partnera, čini sve što je u njegovoj moći da što pre uskoči u novu vezu, ne dajući sebi vreme za resetovanje, povezivanje sa sobom, uviđanje i sazrevanje. 

Potrebno je dakle, razbiti mit o izjednačavanju opstanka u dugoročnoj vezi sa životnim uspehom i postignućem. Ponekad je najzdravije i najbolje što možete učiniti za sebe i za partnera, da izađete iz odnosa. To nije poništavanje svega što ste podelili za pet, deset, dvadeset godina zajedništva, to je samo mudrost prepoznavanja momenta kada je razvoj odnosa zaustavljen i lični rast ugrožen i kada je potrebno da dalje svako nastavi svojim putem, zarad lične evolucije. A često i zarad održavanja korektnih odnosa, kao i zarad dece. Često, upravo zbog svih onih razloga koje ljudi navode kao opravdanje za ostajanje u odnosu, taj odnos treba prekinuti. 

Kada posmatrate odnose iz perspektive rasta i razvoja, bez romantičnih iluzija i društvenh predrasuda, bolje ćete razabrati šta je najbolje za vas, kao i zašto je to jedini validan kriterijum – ono što je najbolje za vas. 

Naslovna fotografija: instagram.com/llemerci

Brankica Milošević 

Comments