Nije lako poslušati roditelje, zapravo, prirodno je odbacivati njihove savete, jer oni se uvek preterano brinu i žele da nas zašite, čak i kad smo sami odavno odrasli i zreli. Ali što smo stariji i zreliji, to nam je jasnije da u onome što su nam govorili ima mnogo smisla, zasnovanog na (bolnom) iskustvu. Oni nisu znali bolje od nas, niti imali neku tajnu koju nam nisu otkrili. Ali, odrastali su u vreme kada su se ljubavni odnosi shvatali ozbiljno, kada se nije tako lako odustajalo i tražilo bolje, kada se emocije nisu skrivale iza elektronske komunikacije i kada je bilo normalno uložiti napor u održavanje odnosa. Evo šta nam sa te pozicije oni poručuju.
Ako stalno tražite sledeću najbolju stvar, stalno težite ka svojim standardima i ne cenite ono što realno imate i postižete, nikada nećete biti zadovoljni. Ogorčenje će vam skupiti usta i srce i nećete moći da se opustite i uživate. Kako da cenite dobar razgovor sa bliskom osobom, ako razmišljate o drugim osobama sa kojima biste možda imali zanimljivije razgovore? Ili prisustvo neke osobe, dok razmišljate o odsustvu onih čije vam se prisustvo čini poželjnijim.
Uvek ćete sumnjati i nikada nećete sto posto biti sigurni da je ta osoba prava za vas, činiće vam se da ste mogli bolje, žalićete što neke prilike niste prepoznali i što ste ih propustili. Ali to ne treba da vas ometa da cenite u onome što imate i da nekoga prihvatate i volite takvog kakav je. Taj neko nije savršen, ali niste ni vi, a nije ni bilo ko drugi, sa kim ste propustili priliku.
Izrazite svoja osećanja. I svoje potrebe i želje. Nemojte igrati igre i sakrivati osećanja, to vam neće doneti ni ljubav kakvu želite, ni mir u duši. Ljubav je dragocena i potrebna joj je nega, čuvanje, ulaganje i nikada nema predaha u tome. Kao ni u životu.
