Da bismo sazreli u ljubavnom iskustvu, potrebno je da upoznamo svu lepotu vezanosti za drugu osobu i svu bol prekida te povezanosti posle duge veze. Možda smo preživeli bolan raskid, ali nikada nismo stvarno preboleli, nismo se „odvezali“ nismo u sebi okončali taj odnos i on nastavlja da buja u nama strahovima i očekivanjem loših ishoda – tada se obično užasno bojimo da ćemo biti ostavljeni i ne možemo da savladamo i prevaziđemo ljubomoru i posesivnost.
Tek kada prođemo kroz iskustvo bola, kada shvatimo i prihvatimo da je odnos završen i kad se na kraju procesa preboljevanja okrenemo sebi i svom životu, kad krenemo dalje, dobijamo šansu da u sledeću vezu uđemo zreliji, slobodniji i bez straha od gubitka i odbacivanja. Da se ne plašimo boli, sa kojom ćemo se možda opet suočiti, jer nigde ne postoje garancije da nećemo biti povređeni u ljubavnom odnosu. Moguća prevara, ili raskid nije ono što nas ugrožava, već je to strah bola. A kad ga jednom preživimo, onda imamo u svom iskustvu i to kako se ljubav okončava i kako posle toga uspevamo da se saberemo i da ne izgubimo veru u ljubav, niti umanjimo svoje kapacitete za bliskost i predavanje. Ponekad ostajemo u odnosu koji se odavno potrošio, samo zato što ne možemo da zamislimo prekid.
