U ovom trenutku pokušavam da iskopam ispod ove tuge reč, koja nije kao sve obične reči, jer osoba kao što je Petar Kralj traži da budem dostojna, vešta bar približno bliska tom nedostižnom plemiću umetnosti.
U Zagrebu je 1941. godine rođen Kralj glumačke svite, taj 4. april nije slutio kakvo stvorenje poklanja svetu… 10. novembar 2011. godine – dan kada je Beograd još jednu vanserijsku dušu otpratio na večni počinak. Petar Kralj – dovoljno je samo to da bi vam suze već bile rasute po sveskama, laptopovima, novinama, šoljicama kafe koje ste tek nameravali da popijete… Iza njega ostaje 200 uloga koje će njegovo zauvek utihnulo srce terati da kuca svaki put kada naše uši dodirnu vešto izgovoreni stihovi, kada se našom kožom poigra prodornost i ubojitost čistog talenta kojim se Petar Kralj u svojoj jedostavnosti nikada nije preterano razmetao i hvalisao. Daske više neće škripeti od poštovanja prema ovom velikanu, neće se čuti aplauzi pred najavu imena kao što je Petar Kralj.
Bio je odjek svetlosti u ovoj mračnoj provaliji bez orijentira ka umetnosti, pozorištu, sada je neko izdao nalog da je vreme da se Kralj povuče u legendu. Čekaju ga neki novi svetovi da i njima podari malo radosti, nama je dao dosta jer svaki delić njegove duše ostaje utkan u pozorišne scene kojima je vladao, filmske trake koje ga sada sebično štite od konačnog odlaska. On je jedini Kralj koga nikada nismo hteli da svrgnemo s trona, njegova kruna bila je optočena dijamantima ushićenja ljudi koji su ga slušali, poštovali, voleli koji su s njim odlazili na po koju čašicu humora i vina.
Isticao je da je samo običan čovek koga je Bog darovao da napisane misli velikih pisaca ume da uobliči i ponudi slušaocima u pravom, smislenom obliku. Recitali koje je on svojim darom kitio vinuli su istoriju, tako je smelo davao dušu bezdušnicima, njegova genijalna komičnost pristajala je i najgorim karakterima našeg doba koje je predstavljao po želji reditelja koji su ga rado birali za svoje filmove, serije.
Častio je svet kulture, filma, pozorišta svojim pristankom da bude slobodan umetnik kome pristaje dar da bude čovek po meri Bogova, razumeo se u poeziju, prozu, razumeo se u ljude s kojima je voleo da razmeni mišljenje i uvek je isticao da voli druženje s raznim ljudima. Mogao je da se pohvali najprestižnijim nagradama: Nagrada za životno delo “Pavle Vuisić”, “Dobričin prsten”, “Zlatni ćuran”, nagrada “Sterijinog pozorja”, ali nije, čuvao ih je skromno u riznicama uspeha koje ostavlja u nasleđe svima nama da na bajku koju je Kralj režirao nikada ne stavimo tačku: Bio jednom jedan Kralj… bio i biće dok je nas koji ga iščekujemo da zaseni masu u Ateljeu 212.
Stihovi: “Volim kad spaja svetlosti, kad rešava reči, ona to čini kao da se igra, a meni se čini kao da sve stvara…”, seku nevericu u koju nas je bacila vest dana “Preminuo Petar Kralj…” Normalna reakcija svakog čoveka je “Sigurno lažu, ljudi kao što je Kralj ne umiru…”
Jelena Pavlović – student IV godine na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, online novinar, pisac u okviru Narodne biblioteke Srbije – savremenih pisaca, autor romana “Tajne robotovog mozga” i istinski opsednuta igrom reči, inspiracije i misterije ljudske duše. Priroda, samoća, život, ljubav, životinje, knjiga su punjači za baterije inspiracije.
