Luj Paster (Louis Pasteur) je rođen u mestu Dol 1822. godine, u regionu Jura u istočnoj Francuskoj u porodici siromašnog kožara. Odrastao u gradu Arboa, da bi završio studije hemije, fizike i kristalografije u elitnoj školi u Parizu, a onda postao profesor na univerzitetu u Strazburu, a nakon toga i dekan Univerziteta nauka u Lilu.
Prva istraživanja ovog hemičara i mikrobiologa ticala su se vinske kiseline i prelamanja svetlosti na primerima polarizacije. Nastavio je polarizacijom i kristalima, da bi eksperimentima dokazao pojavu koja je danas poznata nauci kao hiralnost. Konačno se nakon toga zainteresovao za imunologiju.
Počeo je fermentacijom, opet vina. Dokazao je da je fermentacija posledica koja nastaje zbog bakterija koje prisutne u namirnicama, a destilacijom vina na 57 stepeni nastao je proces koji danas svi znamo po imanu pasterizacija. Postavio je teoriju da su mikroorganizmi odgovorni za pojavu bolesti kod ljudi, i na taj način pokrenuo razvoj antiseptičkih metoda u hirurgiji.
Paster je pokrenuo razvoj antiseptičkih metoda u hirurgiji
Istrazivajući pileću koleru, zarazio je piliće oslabljenim bakterijama, da bi mu u sledećem krugu, kada je pokusao opet da ih zarazi, pokušaj propao, jer su pilići razvili imuni sistem. Na taj način je otkrivena vakcina, i ovom čoveku možemo zahvaliti što se vakcinišemo od malih nogu. Za antraks ne bismo znali da nije bilo histerije u SAD, a Paster se borio protiv stočnog antraksa svojim metodama vakcinacije još sredinom XIX veka. Takođe, jedan od bitnijih njegovih pronalazaka je i vakcina protiv besnila. Prvu takvu vakcinu primio je Jozef Majster, dečak koga je ujeo besan pas. Zanimljivo je to da je mlađani Majster postao čuvar u Pasterovom institutu, i kada su ga nemački vojnici naterali da otvori Pasterov grob 1940, umesto da otvori grob, on je izvršio samoubistvo.
Krateri na Mesecu i Marsu nose ime ovog velikog naučnika
Zanimljivo je i da danas krateri na Mesecu i Marsu nose njegovo ime, i da je u Vijetnamu jedna od retkih ulica koja nije menjala ime od odlaska francuskih kolonista upravo ona koja nosi njegovo ime.
Umro je u blizini Pariza krajem XIX veka od nekoliko moždanih udara. Sahranjen je u svom institutu u Parizu, koji je osnovao nekoliko godina pre svoje smrti. Iza sebe je ostavio otvorena vrata savremenoj medicini, i posledica njegovog rada su lekovi za nekoliko bolesti i produženje životnog veka ljudi.
Završio bih njegovom izjavom koju svako može da primeni u svom životu: U svetu posmatranja rizik će poslužiti samo one čiji je um spreman.
Veliko hvala ovom velikom čoveku.
"U svetu posmatranja rizik će poslužiti samo one čiji je um spreman."
Nikola Jovanović – Jamais content. Res, non verba. Ko želi – nađe način, ko ne želi – nađe izgovor. Čaša je uvek do pola puna. Granice su tamo gde ih mi sami postavimo. Dovoljno lud da menja svet, dovoljno inspirativan da ga i drugi prate. Ko zna zašto je to dobro.
