“Potraga za onim što želite je kao da tražite nešto što ne želi da bude pronađeno. Potrebno je vreme da biste zaista razumeli ples, stvorili nešto nezaboravno.” Fred Aster
(This search for what you want is like tracking something that doesn’t want to be tracked. It takes time to get a dance right, to create something memorable.)
Ponekad se ljudi previše zaigraju života. Ozbiljno udubljeni u kamate, procente, rate i kredite zaborave na svog kućnog ljubimca Sreću. I ona odšeta, udalji se toliko, da vlasnici ne mogu dobro da se sete koje je boje bila. Nakon nekog vremena, većina odustane od potrage i prihvati život u izmaglici. Oni uporni prekopaju ulicu, kvart, grad, pa celu zemlju. I kada se umore, vrate se kući. Uplašena Sreća čeka ih u najskrivenijem kutku i veselo maše repom. Pored nje mirno leži San, povodac koji nikad ne smemo da zaboravimo.
Snaga koju je Fred Aster (Fred Astaire) crpio iz svoje mašte pobedila je stvarnost i učinila ga jednim od najvećih plesača 20. veka. “Ples je skriveni jezik duše” (Dance is the hidden language of the soul), rekla je Marta Grejam (Martha Graham), a Frederik Austerlic (Frederick Austerlitz), rođen 10. maja 1899, “propričao” je već u petoj godini. Zajedno sa starijom sestrom Adel (Adele), budući virtuoz nastupao je sve do njenog venčanja 1932. godine.
Adel je, osim po plesu, bila poznata po sjajnom smislu za humor
Iako klasična lepota nije bila njihov adut, Fred i Adel bili su jedan od najskladnijih parova svog vremena. Komplikovane koreografije i fizički zahtevne korake pretapali su u gracioznost i eleganciju, a višesatne vežbe pokrivali su osmehom. 1917. godine popeli su se stepenicu više i nastupili na Brodveju. Pohvale su stizale sa svih strana, ali Fred je želeo da se oproba na velikom platnu.
Prvi pokušaj bio je razočaravajući: “Ne ume da peva. Ne ume da glumi. Proćelav. Pomalo pleše.” Ne dopuštajući da se san poput maslačka rasprši na najmanjem vetru, večiti perfekcionista je nastavio da se trudi. Raskid partnerstva sa Adel još jednom je potresao njegov svet, ali za odustajanje nije bilo mesta. Holivud je čekao da bude osvojen. Ovaj put Fred se najpre izborio za manju ulogu, da bi u filmu “Let za Rio” (Flying Down to Rio) sarađivao sa Džindžer Rodžers (Ginger Rogers), partnerkom sa kojom je kasnije glumio u nekoliko filmova, između ostalih “Veseli razvod” (The Gay Divorce) i “Hoćemo li plesati” (Shall We Dance). Iako je rekao da nakon Adel ne želi teret partnerstva, bilo je jasno da je pronašao svoju razigranu srodnu dušu.
Ketrin Hepbern je za njih rekla: “Fred je Džindžer davao eleganciju, a Džindžer je Fredu davala seksepil”
Osim Džindžer, među lepoticama koje su imale priliku da plešu sa Fredom, našle su se i Džudi Garland (Judy Garland), Rita Hejvort (Rita Hayworth), Lesli Keron (Leslie Caron) i Odri Hepbern (Audrey Hepburn).
Sa Odri Hepbern glumio je u filmu “Smešno lice”
Kako su se uloge proređivale, Fred je svoje umetničke apetite nastavio da zadovoljava na televiziji. Požrtvovanost, inovativnost, trud i talenat krunu su dobili 1981. godine. Američki filmski institut dodelio mu je nagradu za životno delo.
“Vrhunski plesač”, kako ga je nazvao predsednik Regan (Ronald Reagan) preminuo je 22. juna 1987. godine u Kaliforniji, a iza sebe ostavio ideju da je svaki put moguće preći, samo ako se ne skida pogled sa cilja.
Prethodne tekstove iz serijala “Ljudi koji su pomerali granice” možete pronaći ovde.
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
