“My brain is the key that sets my mind free.”
Svi smo ponekad poželeli da imamo čarobni štapić i svima nam je magija okrenula leđa. Da smo ikada bili u prilici da gledamo njegove predstave, možda bismo još jednom okušali sreću, ako ništa drugo, bar u situacijama kada smo poželeli da pobegnemo glavom bez obzira.
Erik Vajs (Ehrik Weisz) rođen je 24. marta 1874. godine u Budimpešti, a nekoliko godina kasnije njegov otac je odlučio da potragu za boljim životom nastavi u SAD-u. Ubrzo mu se pridružio i ostatak porodice.
Uobičajene dečačke dane u Epltonu, Viskonsin, promenio je dolazak cirkusa u grad. Zadivljen čudnovatim svetom koji je video, Erih (u useljeničkim knjigama zapisan je kao Erih Vajs) je poželeo da bude njegov deo. Sa devet godina, tačkom na trapezu, prvi put se predstavio publici kao “Princ vazduha”.
Iako su se Vajsovi preselili u Njujork, siromaštvo ih je pratilo. Budući “kralj lisica” pokušavao je da pomogne porodici baveći se raznim sitnim poslovima, ali, zahvaljujući jednom od njih, nailazi na posve drugačije rešenje. Mesto bravarskog šegrta i prve otključane lisice odvele su ga do aplauza i želje da se priča ponovi.
Zajedno sa bratom Teom (Theo), pod imenom Houdini Brothers, započinje skromne nastupe po njujorškim kafanama. Prezime je smislio po ugledu na čuvenog francuskog mađioničara Udena (Houdin), a kasnije je prilagodio i ime prihvativši američku verziju svog nadimka Eri (Ehrie). Hari Hudini je rođen.
Dok su za nekoga značile zatvor, za Hudinija su lisice značile slavu
Da bi priča zaličila na bajku, potrebno je princu naći princezu. Po završetku jednog nastupa Hari upoznaje lepu Vilheminu Beatris Rejner (Wilhelmina Beatrice Rahner) i ubrzo njihova veza postaje najstvarnija čarolija Hudinijevog života. Bes (Bess) zamenjuje Tea u nastupima i pokazuje se kao odličan asistent.
Hari sa majkom i suprugom. Svakoga dana posvećivao je Bes jednu ljubavnu poruku
Uspeh je bio sve bliži. Pored brojnih manjih trikova koje je uvežbavao, ideja da razvije “umetnost bežanja” najviše mu je zadržala pažnju. Skupljajući sve vrste lisica koje su se tada proizvodile i izučavajući njihov mehanizam, Hudini je pronašao način da se za najviše nekoliko minuta oslobodi bilo kakvih okova. I bio je rešen da izazove sve neverne Tome.
Hudini se nije plašio razotkrivanja. Jeftine trikove je prepustio drugima
Nakon turneje po Americi, na red je došla i Evropa. Posle poduhvata u Skotland Jardu, poput požara, njegova slava proširila se najstarijim kontinentom. Ni teški lanci pričvršćeni za stub nisu bili prepreka. Ipak, želeo je više.
Bio je svestan da je “najlakši način da se privuče gomila ljudi jeste da im se kaže da će u zakazano vreme, na određenom mestu, neko pokušati nešto što će, u slučaju njegovog neuspeha, dovesti do smrti”, pa su izazovi postajali sve opasniji. Sputanog lancima ubacivali su ga u hladnu vodu dok je rulja otvorenih usta iščekivala ishod, podjednako spremna na apalauz i suze.
Minuti su prolazili, ali se Hudini uspešno izvlačio, uz čuvenu rečenicu: “Dame i gospodo… Nisam mrtav! ”
Dramatičnost njegovih predstava privlačila je neverovatnu pažnju i uskoro se nije dovodilo u pitanje ko je najcenjeniji i najveći mađioničar. Mnogi su pokušali da ga kopiraju, ali je “Veliki Hudini” neprekidno davao nove, drugima nerešive zadatke. Beg iz zaključanog rezervoara načinjenog od čelika i stakla, dok je iznad njega zavezan visio glavom nadole, donela mu je reputaciju čarobnjaka. Da bi se odbranio od glasina o posedovanju natprirodnih moći, tajnu o “skrivenom adutu” otkrio je u jednoj od svojih knjiga.
Jedna od Hudinijevijh najslavnijih tačaka
Da svet iluzija nije bio njegovo utočište pokazuje i interesovanje za avijatiku. Dobivši priliku da nauči da pilotira, obara još jedan rekord i postaje prvi čovek koji je iz Amerike sigurno doleteo do Australije.
Među sferama koje je istraživao, našao se i film. Glumio je u više ostvarenja, čak je i sam osnovao produkcijsku kuću, ali uspeh nije bio očekivan. Dok je Hudini krivio druge, kritika se obrušila na njegovu glumu i nemogućnost da se opusti pred kamerama. Pričalo se i da mu je bilo skoro neprihvatljivo da poljubi neku drugu ženu osim Bes, pa joj je, kad god bi scenario nalagao takvu situaciju, davao pet dolara.
Preminuo je 31. oktobra 1926. Upala slepog creva se navodi kao zvanični uzrok, ali se i dalje nagađa u kojoj meri je događaj sa mladim bokserom doprineo nestanku najvećeg mađioničara 20. veka. Nekoliko dana ranije, pred početak predstave posetio ga je student Gordon Vajthed (Gordon Whitehead), rešen da proveri može li zaista veliki iluzionista da izdrži najjači udarac u stomak. Pre nego što je bio spreman, Hudini je primio 3 snažna udarca i srušio se na kauč. Iako povređen, nije želeo da se obrati lekaru, nego je nastavio sa predstavom. Tek kada je uvideo da je savladan, potražio je pomoć. Pre nego što je izdahnuo, supruzi je poklonio poslednju misteriju, šifru kojom će joj se javiti sa druge strane. Punih deset godina Bes je gajila nadu.
Ser Artur Konan Dojl je za njega rekao: "Posedovao je osnovnu mušku crtu hrabrosti, razvijenu do vrhovnog stepena. Niko pre, a verovatno ni u budućnosti niko neće biti spreman za tako smele i nesmotrene podvige. Ceo njegov život bio je jedan dugačak niz takvih poduhvata."
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
