Čovek koji možda nije izazivao simpatije ljudi svog vremena, a možda ni današnjice. Ali svakako je jedan od najznačajnih vladara Engleske, koji je svojim postupcima obeležio i svetsku istoriju.
Henri VIII (Henry VIII of England; 28. jun 1491 — 28. januar 1547), vladao je Engleskom i Irskom od 1509. do 28. januara 1547. kada je umro. Pripadao je dinastiji Tjudor (Tudor) koju je osnovao njegov otac Henri VII (Henry VII of England). Rođen je kao treće od sedmoro dece Henrija VII i Elizabete od Jorka. Još kao sasvim malo dete dobio je titulu vojvode od Jorka. Dobio je vrhunsko obrazovanje i tečno govorio francuski, španski i latinski, pored svog maternjeg engleskog jezika.
Henri VIII
Artur je, kao deo sporazuma Henrija VII i ujedinjenih španskih kraljevina, oženio šesnaestogodišnju Katarinu 1501. godine. Godine 1502. Artur se razboleo i ubrzo umro, čime su sve prestolonasledničke dužnosti, zajedno sa titulom princa od Velsa, prešle Henriju. Nakon 14 meseci dogovorena je nova veridba, tada između Henrija i Katarine. Papa je odobrio veridbu koju bi crkva, inače, smatrala incestom, i to nakon insistiranja Katarinine majke.
Svojim prvim potezima Henri je kao novi vladar hteo da pokaže da će njegova vlast biti nešto po čemu će ga pamtiti. Na spoljnom planu počeo da vodi drugačiju politiku od miroljubive politike svoga oca – Henri je sebe smatrao ratničkim kraljem. Išao je do te mere da je uveo i novi način oslovljavanja monarha, koji od tada više nije oslovljavan sa “Vaša Milosti”, već sa “Vaše Veličanstvo”. U celini, spoljnopolitički je Englesku uključio u tadašnje evropske političke tokove i zbivanja, kao važan i neprelazan, iako ne presudan, faktor. Henrijev privatni život se vrlo često isprepletao sa državnim poslovima i politikom.
Katarina Aragonska (Catherine of Aragon) je ostajala u drugom stanju čak sedam puta, ali je samo jedno dete uspelo da preživi, kćerka Marija koja je u istoriji kasnije bila poznata kao Krvava Meri (Mary I of England; 18. februar 1516 — 17. novembar 1558).
Sve žene Henrija VIII
Žena zbog koje se desio najveći istorijski preokret jedne države je svakako Ana Bolen (Anne Boleyn; između 1501. i 1507 — 19. maj 1536). Kod Henrija prevladala je njegova želja da dobije zakonitog sina, a jedini način da ga dobije sa Anom Bolen bio je da se rastavi od Katarine. Stoga je pokušao da ubedi papu Klementa VII (Clement VII) da je Katarinin brak sa Arturom konzumiran, te da taj brak mora biti poništen u skladu sa crkvenim propisima. Papa 1529. godine pod pritiskom Karla V, cara Svetog Rimskog carstva (Karl V), odbija da ispuni Henrijev zahtev.
Kada mu papa, pod uticajem katoličkih kraljeva, nije dozvolio da se razvede od svoje prve žene, prekinuo je sve veze sa Vatikanom i Rimom, i Zakonom o supremaciji 1534. godine proglasio se za vrhovnog vladara engleske crkve i samim tim engleska crkva je svrstana u protestantske, kasnije nazvana anglikanska. Henri, koji je u početku vladavine nosio titulu branioca vere, ekskomuniciran je iz Katoličke crkve od strane pape 1533. godine. Ana Bolin je rodila kćerku Elizabetu. Posle nekoliko pobačaja, i bez nade za sinom, Tomas Kromvel (Thomas Cromwell), Anin nekadašnji saveznik, optužio je Anu za preljubu, incest sa bratom Džordžom, kao i veštičarenje. Ove optužbe su dovele do njenog pogubljenja 1536. godine. Posle toga se ženio još šest puta i dobio je sina sa trećom ženom Džejn Simor (Jane Seymour), Edvarda VI (Edward VI of England).
U roku od nešto više od jedne decenije sve troje njegove zakonite dece izmeniće se na engleskom tronu, i to tako da nijedno iza sebe neće ostaviti potomstvo.
Prethodne tekstove iz serijala “Ljudi koji su pomerali granice” možete pronaći ovde.
Ana Pantić je student novinarstva, multitasker i folkloraš već više od decenije. Jedino je ljudska glupost može pošteno iznervirati, nikad se ne kaje za ono što uradi, voli kvalitetne ljude i lepe stvari, živi za putovanja i dobru knjigu, užasno je tvrdoglava i zato neizmerno poštuje one koji to znaju da trpe. Smatra da možemo upoznati sami sebe tek kada otkrijemo sopstvene granice, a vodi se citatom “Be yourself. Everyone is already taken.” Oscar Wilde.
