Nemali broj izdavača u Velikoj Britaniji danas se verovatno gorko kaje zbog odbijanja da štampaju prvi deo sage o malom čarobnjaku s ožiljkom u obliku munje. Kako i ne bi kad je sedam knjiga o Hariju Poteru (Harry Potter) štampano u 450 miliona primeraka na 67 jezika, što je njihovu autorku učinilo prvom milijarderkom koja se obogatila pisanjem knjiga i najbogatijom ženom u Britaniji! Ko je žena koja je izmislila savršen magični svet i opisala ga tako stvarno da nam je teško da poverujemo da ne postoji?
Džoan Rouling (Joanne Rowling) rođena je 1965. godine blizu Bristola. Njeni literarni počeci datiraju još od njene pete ili šeste godine, kada je napisala svoju prvu priču, o zecu zvanom Zec (Rabbit), koji je imao male boginje i kog su posećivali prijatelji, uključujući ogromnu pčelu po imenu Gospođica Pčela (Miss Bee). Pisala je i druge fantastične pričice, a publika joj se najčešće sastojala od – sestre.
Roulingova je studirala na Univerzitetu Ekseter (Exeter University). Čitaoci sage o Hariju verovatno su primetili njeno sjajno poznavanje rimske i grčke mitologije – što nije neobično imajući u vidu da je studirala francuski i klasične nauke. Nakon studija preselila se u London da radi kao istraživač i bilingvalni sekretar za Amnesty International. Negde u to vreme putovala je na relaciji Mančester – London, i njen voz bio je odložen četiri sata. Tada joj se prvi put javila ideja za priču o dečaku koji pohađa čarobnjačku školu. Stigavši na odredište, imala je u glavi likove i dobar deo radnje za prvu knjigu.
Ipak, nije je tada i napisala. Godine 1990. Roulingova se preselila u Porto u Portugalu, kako bi predavala engleski kao strani jezik. Tamo je upoznala portugalskog novinara i udala se za njega. Tri godine kasnije dobila je ćerku Džesiku (Jessica), ali već 1995. usledio je razvod, te se sa ćerkom preselila u Edinburg. U Edinburgu je radila na prvoj knjizi. Poznat je trač da je pisala u kafiću u kom je tada radila jer u njenom stanu nije bilo grejanja, ali odlučno je to opovrgnula. “Nisam toliko glupa”, izjavila je, “da usred zime u Edinburgu iznajmim stan u kom nema grejanja. Naravno da je imao grejanje. Pisala sam u kafeu jer je izvođenje bebe u šetnju bio najbolji način da je uspavam.”
Kad se preselila u Edinburg, Roulingovoj je dijagnostikovana klinička depresija. Sećajući se tih dana, došla je na ideju o dementorima, bićima koja donose hladnoću i isisavaju dušu.
Prvu knjigu, “Hari Poter i kamen mudrosti”, pokušala je da proda na nekoliko mesta, ali nije uspela. Konačno je knjigu prihvatila mala britanska izdavačka kuća Bloomsbery, i to za oko 4,000 dolara. Izgleda da odluku o štampanju dugujemo ćerci predsednika Bloomsberyja, koja je pročitala prvo poglavlje i odmah zahtevala ostatak. Pošto su se izdavači plašili da će dečake – kao veliki deo ciljne publike – odbiti žensko ime na koricama, tražili su od Roulingove da stavi inicijale; a kako ona nije imala srednje ime, uzela je bakino ime Ketlin (Kathleen) i postala Dž. K. Rouling. Iako su prihvatili da štampaju knjigu, urednik je savetovao Džoan da nađe stalan posao, jer su male šanse da se na dečjoj knjizi zaradi.
Srećom, pogrešio je. Sledećeg proleća u Americi održana je aukcija za izdavačka prava, na kojoj je pobedila kuća Scolastic Inc. Roulingovoj je stigao ček na 105,000 dolara – kaže da je umalo umrla kad je videla iznos. Amerikanci su knjigu preimenovali u “Hari Poter i čarobnjakov kamen”, misleći da “kamen mudrosti” neće biti asocijacija na čarobnjački svet (iako kamen mudrosti postoji kao termin u alhemiji). Autorka kaže da joj je danas žao zbog toga, i da bi se izborila za originalno ime da je bila u boljoj poziciji.
Knjiga je u Britaniji izdata juna 1997. u hiljadu primeraka, od čega je 500 distribuirano bibliotekama. Danas se ova izdanja procenjuju desetinama hiljada dolara. Ubrzo je osvojila i prvu nagradu, Nestlé Smarties Book Prize, a potom i nagradu Britanske knjige za dečju knjigu godine.
U naredne dve godine izašle su i sledeće dve knjige: “Hari Poter i Odaja tajni” i “Hari Poter i zatvorenik iz Askabana”. Ove tri knjige zauzele su prva tri mesta liste bestselera časopisa “The New York Times”. Kulminacija je usledila u julu 2000. godine, kad je izašao četvrti deo, “Hari Poter i vatreni pehar”, dotad najbrže prodavana knjiga u istoriji, i čije je prvo izdanje imalo preko pet miliona primeraka.
Za Hermionu Grendžer, sveznalicu iz knjige, Roulingova kaže da je karikatura nje same sa 11 godina, na šta nije nimalo ponosna
Svaka sledeća knjiga rušila je rekorde prethodne u broju primeraka i brzini prodaje. Tako je poslednja, sedma knjiga sage, “Hari Poter i relikvije smrti”, izdata u julu 2007, u prva 24 sata prodata u fantastičnih 11 miliona primeraka!
Nagrade su se samo nizale. Nakon što su prve tri knjige osvojile nagradu Nestlé Smarties, Roulingova je četvrtu povukla iz konkurencije kako bi i drugi imali šansu da je dobiju.
Dž. K. Rouling takođe je i veoma društveno angažovana. Pre više od 10 godina osnovala je organizaciju koja se bori sa siromaštvom i socijalnom nejednakošću, a novac daje i organizacijama koje pomažu deci i samohranim roditeljima, kao i za istraživanje i lečenje multiple skleroze (od koje je umrla njena majka). Za One Parent Organisation napisala je “Fantastična bića i gde ih naći” i “Kvidič kroz vekove”, dve knjige koje se nalaze u hogvortskoj biblioteci, a koje su zaradile preko 30 miliona dolara.
Roulingovoj je 1990. umrla majka s kojom je bila veoma bliska, a s ocem je tokom odrastanja imala sve zategnutiji odnos, i danas se s njim ne čuje - zato u knjigama Hari oko sebe ima toliko očinskih figura
Roulingova danas živi u Škotskoj sa svojim drugim mužem i troje dece. Izjavila je da planira da napiše enciklopediju o čarobnom svetu koji ju je proslavio, te da će pritom koristiti i razne neobjavljene materijale i beleške. Sav prihod ići će u dobrotvorne svrhe, a ona kaže da će taj posao trajati bar 10 godina, jer želi da enciklopedija bude sjajna. Znajući kakve su knjige koje smo zavoleli, ni najmanje ne sumnjamo u nju, i čekaćemo godinama na još jedno parče magije.
Hvala ti, Džoan!
Tihana Smiljanić voli duge razgovore sa svojim prijateljima, koji je vide kao mešavinu Hermione Grendžer i Keri Bredšo, zaljubljenu u ljubav, kao nekoga ko svet vidi u tufnama, a u njemu voli kafu, putovanja, Beograd, Istraživačku stanicu Petnica i somborsku zelenu pijacu.
