Saznaj da li umeš da uživaš u malim radostima na pravi način

#BFFOREO FOTO-KONKURS: Budi zvezda modnog editorijala sa svojom najboljom drugaricom i osvojite LUNA play plus!

Ovaj puder možeš nabaviti u svakoj drogeriji – a koriste ga i poznate dame! Pronađi svoju nijansu!

We love: Čuveni Crushed Lip Color ruževi brenda Bobbi Brown stižu i kod nas!

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Testirali smo omiljene beauty proizvode Sare Jo! Ovo su naši utisci (VIDEO)

Kućna metoda uklanjanja neželjenih dlačica koju još nisi isprobala – a koja zaista radi!

Da li si spremna za leto? Ovakav način ishrane pomaže da ubrzaš svoj metabolizam do maksimuma!

Beauty trendovi 2018: Copy paste ili ostati svoja?

Ljudi koji su pomerali granice: Jovan Dučić

Ljudi koji su pomerali granice: Jovan Dučić

Jovan Dučić rođen je 17. februara 1871. godine u Trebinju, u Bosni i Hercegovini. Nakon završetka osnovne škole u svom rodnom gradu, srednjoškolsko obrazovanje dobio je u Mostaru. Završio je i učiteljsku školu u Somboru, nakon čega se vratio u Mostar i osnovao časopis “Zora”, zajedno sa Aleksom Šantićem.

Na Univerzitetu u Ženevi diplomirao je pravo i, počevši od 1907. godine, radio je kao diplomata, predstavljajući tadašnju Jugoslaviju u gradovima širom sveta, uključujući Istanbul, Sofiju, Rim, Kairo, Atinu… Njegov znatan diplomatski uspeh bio je poznat širom svetu, i, uopšte, smatralo se da je izuzetan u svojoj političkoj karijeri.

Međutim, Dučićev doprinos ne leži u diplomatskim odnosima, ma koliko cenjen u ovoj oblasti on bio. Ono što je Jovan Dučić ostavio u nasleđe budućim generacijama prevazilazi svaki politički uspeh, a to je jedan od najčistijih, najdubljih oblika poezije ikad napisane u srpskoj književnosti.

slika 161 Ljudi koji su pomerali granice: Jovan Dučić

Dučić se bavio i pisanjem proznih dela, od kojih je najpoznatije “Blago cara Radovana”

S o­­­bzirom na to da je imao prilike da putuje, Dučić je često posećivao Francusku, posebno Pariz. Tamo se i bliže upoznao sa francuskim simbolizmom, koji je ostavio jak utisak na njega. Pored Alekse Šantića i Milana Rakića, Dučić je u to vreme bio jedan od prvih srpskih simbolista, započevši pokret koji je u srpskoj književnosti bio nešto do tada neviđeno.

Dučić je verovao da pesnik treba da bude svojevrstan majstor ritma i rime, držeći se striktno propisanih oblika stihova. Vulgarnost misli i vulgarnost izraza, za Dučića su bila dva nedopustiva greha, kojih pesnik mora da se kloni po svaku cenu. Njegovi stihovi obilovali su prefinjenim, pomalo bizarnim osećanjima, uzvišenim stanjem čežnje, melanholije, otmene patnje za neuhvatljivim i dalekim. Maltene, celokupna njegova poezija jeste fiktivna, u službi lepote umetnosti.

Prva zbirka Dučićeve poezije izašla je 1901. godine, u časopisu “Zora”, dok je i dalje studirao pravo u Ženevi. Međutim, tek 1914. godine on napokon dobija priznanje od književne zajednice i stiče slavu koju ima i danas. Jedan od najuticajnijih književnih kritičara tog vremena, Jovan Skerlić, uputio je znatne pohvale Dučiću, što je samo potvrdilo njegov status velikog umetnika.

Jovan Dučić je umro 7. aprila, 1943. godine, u državi Ilinois u Sjedinjenim Američkim Državama. Poslednja želja mu je bila da bude sahranjen u svom rodnom gradu, Trebinju, što se napokon i ostvarilo 2000. godine.

Dučićeva poezija pravi je dragulj u istoriji srpske književnosti. Nežnost i finesa svakog stiha, koji su čak nekad pretili da pređu u puki manirizam, daju svakom čitaocu osećaj neprikosnovenog sklada između simbola, ritma i zvuka svakog pojedinačnog stiha. Jovan Dučić je zaista bio, kako majstor svog zanata, tako i veliki umetnik, sposoban da pokrene najtananije niti čovekove duše.

Izvor fotografija: novosti.rs, Facebook

Prethodne tekstove iz serijala “Ljudi koji su pomerali granice” možete pronaći ovde.


Tamara Popović voli lepršavu poeziju koliko i strogu nauku, sjaj umetnosti koliko i čari svakidašnjice. Uvek na pola puta između konkretnog i apstraktnog, ne podnosi ekstremizam ni isključivost u bilo kom smislu. Uvek ima nešto da doda, što ume mnogima da oteža život, između ostalog i njoj samoj.

Editors choice