Kada je u Italiji, blizu grada Vinči (Vinci) u selu Ankiano (Anchiano), mlada seljanka Katerina (Caterina) rodila vanbračno dete seoskog plemića i mladog pravnika, Pjetra da Vinčija (Pietro da Vinci) – ni ona, ni ceo svet nije mogao pretpostaviti da je tog 15. aprila 1452. godine, na svet došao verovatno jedan od najinteligentnijih ljudi koji su ikada hodali kuglom zemaljskom – Leonardo da Vinči (Leonardo da Vinci).
Iako vanbračno dete (pretpostavlja se devojke iz sela, jer je nema u popisu robova), Leonardo je od pete godine živeo sa ocem i maćehom. Završio je školu u Vinčiju, a van škole je učio geometriju i latinski jezik, jer je smatrao da nije dovoljno naučio u školi. Sa četrnaest godina seli se u Firencu u kojoj će provesti veći deo života.
Pored Firence, živeo je i radio u Milanu, Bolonji i Rimu. Spisak njegovih dela i radova – kako objavljenih, tako i neobjavljenih – ogroman je, verovatno zato što je bio arhitekta, inženjer, pronalazač, astronom, anatom, vajar i slikar. Zato ćemo se ovde zadržati samo na najvažnijim veštinama.
"Mona Liza"
Slikarstvo. Iako se bavio mnogim stvarima, Leonardo će verovatno doveka biti upamćen po svojim slikama. Od petnaest najpoznatijih, većina se čuva u Luvru (Louvre, Paris), ali i Ermitažu (Hermitage, Sankt Peterburg), Nacionalnoj umetničkoj galeriji (National Gallery of Art, USA) i Galeriji Ufici (Galleria degli Uffizi, Firenze). Najpoznatije slike su definitivno “Tajna večera” (Il Cenacolo) i “Mona Liza” (La Gioconda). Ako neko i nije znao za “Tajnu večeru”, saznao je nakon kultnog romana i filma “Da Vinčijev kod” (The Da Vinci Code), a sama slika prikazuje poslednju Isusovu večeru sa učenicima, zamrznutu u trenutku kada im saopštava da će ih neko od njih izdati. “Mona Liza” je poznata po misterioznom osmehu devojke. Takođe, slika je poznata po sfumato tehnici slikanja, koja predstavlja jednu od tehnika koje je Leonardo pronašao. Poznatije slike su i “Poklonjenje mudraca”, “Sveti Jovan Krstitelj” i “Bogorodica na stenama”.
"Tajna večera"
Sve svoje skice, prototipe, izume i istraživanja beležio je u dnevnik koji ima preko 6,000 stranica, a na kojima se nalaze razni crteži i komentari samog Leonarda. Neverovatno je to da je bio levoruk i da je celog života pisao unazad, tako da je njegov rukopis moguće čitati samo u odrazu ogledala. Do XIX veka ovi zapisi nisu bili od velike koristi nauci, jer niko nije uspeo da ih rastumači, a kako sam Leonardo nikada nije objavio svoje radove, oni su vekovima bili daleko od očiju javnosti. Godine 2005. u zapečaćenim prostorijama ispod bazilike Marije Magdalene u centru Firence, pronađena je njegova tajna laboratorija, koju je upotrebljavao za studije letećih mašina. Inače, Leonardo je prvi konstruktor letećih i pokretnih mašina – kako civilnih, tako i vojnih. Naime, među njegovim radovima nalaze se letelice, automobili, tenkovi i slične mašine.
Leteća spirala
Fasciniran letenjem, Leonardo je napravio nacrt za helikopter u kome je bilo mesta za četiri osobe. Na ovo valja dodati i podmornicu, skafander za ronjenje, kao i bušilicu i sistem za merenje vlažnosti vazduha. Hidraulična testera je Leonardov izum koji se i danas koristi.
Automobil
Iako genijalan, Leonardo je imao neka pogrešna uverenja. Verovao je da Sunce i Mesec kruže oko Zemlje, kao i da je Mesec prekriven vodom, pa reflektuje svetlost. Na taj način objasnio je plimu i oseku.
Oblast u kojoj se može reći da je bio pionir, definitivno je bila anatomija. Leonardo je proučavao ljudsko telo do najsitnijih detalja. Njegov metod seciranja oka primenjivao se do XIX veka. Krajem XV veka napravio je “Kanon proporcija”, koji je potpisao rimski arhitekta Marko Vitruvije Polio (Marcus Vitruvius Pollio) i po kome je najpoznatiji crtež nazvan “Vitruvijanski čovek”. Taj crtež je jedan od najčuvenijih Leonardovih radova, jer prikazuje proporcije ljudskog tela. Na njemu je primenjen poznati zlatni presek, odnosno savršen odnos delova tela. Njegova anatomska istraživanja su vodila stvaranju prvog robota i pretpostavlja se da je taj projekat nastao sredinom XV veka. Nije poznato da li je neko pokušao da primeni ovaj projekat u praksi.
"Vitruvijanski čovek"
Ovaj neverovatni čovek umro je 2. maja 1519. godine u gradu Amboaz (Amboise) u Francuskoj i sahranjen je u kapeli istoimenog zamka. Iako je imao mnogo prijatelja, u skladu sa njegovom poslednjom željom, njegov kovčeg pratilo je pedeset prosjaka.
Čovek koji je pomerao granice ili ne – prosudite sami.
"Fetus"
Nikola Jovanović – Jamais content. Res, non verba. Ko želi – nađe način, ko ne želi – nađe izgovor. Čaša je uvek do pola puna. Granice su tamo gde ih mi sami postavimo. Dovoljno lud da menja svet, dovoljno inspirativan da ga i drugi prate. Ko zna zašto je to dobro.
