1875. godine u njegovu rešenost je poverovao i otac. Nakon preležane kolere, za koju je tvrdio da će nestati ako se upiše u tehničku školu, dobija očevo odobrenje i odlazi u Grac.
Marljivost i posvećenost koje je kao student pokazivao bile su vanserijske i širile su se poput požara, kako na tehničke nauke, tako i na književnost, ponekad trepereći na granici posle koje je napredak vodio u propast: “Tako sam jednom počeo da čitam Volterova dela, ali sam sa velikim iznenađenjem uskoro uvideo da njegova dela obuhvataju sto teških tomova sitnog sloga, koliko je taj gigant napisao, uništavajući pritom sedamdeset i dve šoljice crne kafe na dan. Morao sam i taj posao da svršim. Kada sam pročitao poslednji tom, rekao sam: Nikad više!”
U nedostatku novca i stipendije, studije se zaustavljaju i Tesla prvi posao nalazi u Mariboru kod jednog inžinjera. Po saznanju gde mu je sin, Milutin dolazi da ga moli da studira u Pragu i uverava ga da će obezbediti sredstva. Slučaj odlučuje drugačije, otac umire, a nakon izgubljenog zaposlenja, Tesla se vraća u Gospić. Nekoliko godina kasnije, ulažući ušteđevinu, Prag biva njegovo sledeće odredište i u njemu stiče diplomu inžinjera. Odatle, u potrazi za novim poslom, odlazi u Budimpeštu, gde napreduje radeći u telefonskoj centrali i, tokom jedne šetnje, recitujući Geteovog Fausta, dolazi do ideje o obrtnom magnetnom polju i elektromotoru koji funkcioniše na istom principu.
Sa Parizom, a kasnije i sa Strazburom, upoznaje se radeći u Edisonovom kontinentalnom društvu. Ni pored iscrpljujućih obaveza ne prestaje da radi na viziji iz Budimpešte i konačno uspeva da završi maketu indukcionog elektromotora. Sreća koju je osećao biva potisnuta slabom reakcijom koju je njegov izum izazvao.Tesla tada odlučuje da posluša savet glavnog direktora kompanije i uz njegovu preporuku za Tomasa Edisona (koja je glasila: “Poznajem dva velika čoveka, jedan ste Vi, a drugi ovaj mladi čovek koga Vam preporučujem”), ukrcava se na brod za Njujork.
Kako nije umeo drugačije, novi Edisonov radnik se nije štedeo i krao je od sna ne bi li ispunio i premašio očekivanja naučnika kome se divio, sve dok ponovo nije naišao na ljudsku nemarnost prema datim obećanjima. Nagrada koju je trebalo da dobije kao ostvari povereni zadatak bila je deo šale i Tesla to nije mogao da oprosti.
Tada započinje borbu u kojoj se isključivo oslanja na sopstvenu snalažljivost i vrednost patenata na kojima je radio. Sloboda i samostalnost su uvek imale visoku cenu i Tesla čitavu godinu provodi kao fizički radnik pre nego što uspeva da zadobije poverenje finansijskih ulagača svojim eksperimentom “Kolumbovo jaje”. Ubrzo osniva Teslino električno društvo. Svestan prilike koja mu je data, neumorni borac daje svu svoju snagu kako bi došao do prvih indukcionih motora i generatora za višefaznu naizmeničnu struju, za koje je američki naučnik dr Berend izjavio: “… kad bismo iz svoje industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi savremene industrije bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, naše fabrike mrtve i dokone…”
Shvativši dragocenost Teslinog uticaja, bogati industrijalac Džordž Vestinghaus ga posećuje sa ponudom od milion dolara za 40 njegovih patenata i mestom savetnika u njegovoj fabrici. Dogovor je sklopljen, ali, nakon godinu dana, žudnja da se misli slobodno roje nadvladava finansijsku dobrobit.
Godine 1889, Tesla dobija američko državljanstvo i uz njega mnoge olakšice, uključujući putovanja. Glas o geniju je odzvanjao Evropom. Nakon predavanja na Univerzitetu Kolumbija, gde je nagrađen ovacijama za svoj ogled u kome pokazuje moć struje visoke frekvencije i njenu primenu u veštačkom osvetljenju uz pomoć sijalice koju je držao u ruci i koja je zasvetlela bez ikakvih žica, kao počasni gost posećuje London i Pariz.
U to vreme dobija vest o bolesti svoje voljene majke i odlazi u rodni kraj. Dušom se Tesla nikada nije otuđio od svog podneblja i, nakon Đukine smrti, oduševljeno prihvata poziv da se obrati studentima u Zagrebu i Budimpešti, a zatim i u čuvenoj zgradi kapetan-Mišinog zdanja u Beogradu, kada je nesebično sa prisutnima podelio svoje intimne misli: “Kao svaki mlad čovek imao sam puno planova i ideja. Čovek se maša za hiljadu stvari, a od tih hiljadu samo jedna može biti dobra, a od hiljadu dobrih samo jedna može biti ostvariva. Idući za ostvarenjem zamisli moj život je neprekidno treperenje između agonije neuspeha i blaženstva sreće…”
Nešto kasnije, na Svetskoj izložbi u Čikagu, Vestinghausova firma prikuplja rezultate Teslinog inventivnog genija i prikazuje ih javnosti želeći da uveri svet u ispravnost odluke da osluškuje savete pronalazača koji je bio u stanju da izmeni tadašnji način života.
Dve godine nakon izložbe u rad je puštena i hidrocentrala na Nijagari. Kao što je i obećano, uskoro su bili osvetljeni Bafalo, Čikago i Njujork. Njena važnost je svedočila o veličini Nikole Tesle kao naučnika, ali i kao čoveka koji je bio iznad materijalnog i kome je novac bio samo sredstvo za razvoj planova i ostvarenje eksperimenata.
U to doba brojna istraživanja doticala su razne oblasti i dovela ga do jednog usputnog otkrića. Nazvao ih je zraci određenog karaktera. Bili su to prvi rendgen zraci. Nemački naučnik je svom prethodniku odao priznanje i na njegovim prvim ogledima izgradio svoje delo.
