“Uvek me pitaju ista pitanja: gde sam rođena, gde sam počela da pevam, sa kim sam sve radila? Ne razumem zašto. Zašto jednostavno ne mogu da pričaju sa mnom bez pitanja?” Skot Ianov (Scott Yanow) ju je opisao kao nekog ko ima jedan od najlepših glasova 20. veka. Međutim, nisu svi uvek mislili tako. Trebalo joj je vremena da to i postane. Rođena je 27. marta 1924. godine u Virdžiniji. Roditelji su mnogo uticali na njenu muzičku karijeru – iako joj je otac Džejk (Jake) bio stolar, svirao je gitaru i klavir. Njena majka, Ada (Ada), bila je pralja i pevala je u crkvenom horu. Za vreme Prvog svetskog rata preselili su se u Njuark i tu su ostali čitavo njeno detinjstvo. Sa sedam godina je počela da uči da svira klavir i počinje da peva u crkvenom horu. Međutim, zavolela je pop muziku preko radija i pošto je Njuark 1930. godine bio jedan od stecišta muzike, volela je da ide i da sluša koncerte uživo. To sve ju je i navelo da u svojim tinejdžerskim godinama ilegalno svira klavir u noćnim klubovima.
“Moj san je da radim šta god želim i da se niko ne meša”
Sa drugaricom Doris Robinson (Doris Robinson) često je išla u Njujork, bežeći od kuće da bi slušala velike bendove u Apolo teatru, u Harlemu. Sa 18 godina je došla na ideju da prijavi sebe i drugaricu na takmičenje amatera u Apolo teatru. Svirala je klavir, drugarica je pevala i osvojile su drugu nagradu. Kasnije se usudila da sama peva pesmu “Body and Soul” i osvojila je prvo mesto. Onda su je angažovali u Apolu da bude uvodna tačka Ela Ficdžeralda (Ella Fitzgerald). Kasnije su usledili angažmani sa Erlom Hajnsom (Earl Hines) i Bilijem Ekstajnom (Billy Eckstine). U tom periodu je dobila nadimak Sassy. Godine 1944. napustila je Ekstajnov bend da bi radila na solo karijeri, iako su ostali u dobrim odnosima i kasnije sarađivali više puta.
Nastupala je u 52. ulici u Njujorku i usledili su različiti angažmani. U tom periodu je upoznala trubača Džordža Tredvela (George Treadwell) koji je ubrzo postao njen menađžer i dosta joj je pomogao u karijeri. Udala se za njega 1946. godine. Godine 1947. osvojila je nagradu za najboljeg novog pevača od magazina “Equire”; zatim od magazina “Down Beat” i od “Metronom” magazina. Međutim, postojali su i kritičari koji su govorili da je njen glas previše stilizovan. Sa simfonijskim orkestrom je nastupila 1949. godine u čast Filadelfijskog orkestra pod nazivom “Sto muškaraca i žena”. U tom periodu dobila je nadimak koji ju je pratio čitavog života – “The divine one”. Međutim, kada joj je karijera krenula uzlaznim putem, raspao joj se privatni život i to je sve dovelo do rastanka sa suprugom. Godine 1954. godine je nastupala u Karnegi holu sa Bili Holidej (Billie Holiday), Čarlijem Parkerom (Charlie Parker) i Modern džez kvartetom.
Nije mogla da ima decu, tako da je sa svojim drugim mužem Atkinsom (Clyde Atkins), usvojila kćer Debru Luis (Debra Lois) 1961. godine. Nakon toga su usledile godine “pada” i razilaženja sa producentima, diskografskim kućama i menadžerima, kao i sa ljubavnicima. Dugo joj je trebalo da se preporodi i na kraju je to usledilo sedamdesetih godina. Dobila je Emi nagradu (Emmy Award) 1981. godine za individualno postignuće – specijalna klasa. Zatim je i usledila Gremi nagrada (Grammy Award) za najbolji ženski džez performans. Godine 1985. dobija svoju zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu. Američki džez hol slavnih ju je uvrstio među najbolje džez pevače 1988. godine. Sara Von je umrla 3. aprila 1990. godine od raka pluća dok je gledala svoju kćer u filmu na televiziji.
“Ono što želim da radim, kada je muzika u pitanju, je svaka vrsta muzike koju volim, a ja volim svaku vrstu muzike”
Izvori fotografija: en.
Prethodne tekstove iz serijala “Ljudi koji su pomerali granice” možete pronaći ovde.
Sofija Balja nema želju ni da prikaže, ni da zapanji, ni da ubedi. Tekstovi će to učiniti.
