“Ljudi koji su dovoljno ludi da pomisle da mogu da promene svet su oni koji to i učine” – jedna je od najupečatljivijih izreka čoveka koji je bio osnivač i generalni direktor “Apple”-a, vizionar, inovator i milioner… Stiv Džobs (Steven Paul Jobs).
Rođen u San Francisku 24. februara 1955, a nedelju dana kasnije usvojen od strane mladog bračnog para srednje klase, Stiv provodi mladost bez privilegija. Upisuje fakultet “Reed” u Portlandu i ubrzo ga napušta bez diplome. Umesto da pohađa fakultet koji su mu roditelji teškom mukom priuštili, Stiv provodi slobodno vreme u hipi zajednici i kultiviše jabuke.
Ubrzo potom se zapošljava kao programer video igrica sa namerom da sakupi dovoljno novca da otputuje u Indiju radi duhovnog uzdizanja.
Nakon sedam meseci provedenih na drugom kraju sveta, vraća se u Ameriku obrijane glave, obučen u tradicionalnu indijsku nošnju. U tom periodu isprobava razne opijate, a njegova “LSD iskustva” je smatrao jednim od najvažnijih stvari koje je probao u svom životu.
Kako li je ovaj mladi hipik, Zen Budista i narkoman uspeo da se preobrazi u kapitalistu, biznismena i milionera?
Odgovor leži u odluci Stiva Džobsa da sa svojim prijateljem, sa kojim je delio strast ka elektrotehnici, Voznjakom (Steve Wozniak), osnuje kompaniju za prodaju kompjutera koje je Voznjak napravio.
Prvobitni logo “Epla” koji prikazuje Isaka Njutna i novi logo
Čuvena firma “Apple“ (Apple Computer Co.) je osnovana u aprilu 1976. i posle svega četiri godine rada prodaja kompjutera im se uvećala za neverovatnih 75 odsto (sa 10 na 75 miliona), zahvaljujući flopy disku i programu VisiCalc koji je preteča Excela.
Na veliku nesreću kompanije, Voznjak je doživeo saobraćajnu nesreću i njegova inventivnost se zauvek gubi. Uskoro i Stiv napušta svoju kompaniju i osniva drugu – “Next”, koju je 1997. kupio “Apple“ i tako vratio u preduzeće svog osnivača.
Poslednjih godina kompanija se razgranala i proizvodi iPod, iPhone, iPad postali su najtraženija tehnika savremenog doba koja se sreće na ulicama u rukama, džepovima i torbama miliona ljudi širom sveta.
Apple proizvodi
Nakon povratka u svoju kompaniju, Džobs se fokusira na pravljenje novih proizvoda i marketing i to za godišnju zaradu od svega jednog dolara, što ga je svrstalo u Ginisovu knjigu rekorda kao “najslabije plaćenog rukovodioca”. Mada se “skromni” rukovodilac nije ustručavao da primi poklone od strane upravnog odbora, poput 40 miliona vrednog aviona i deonice vredne 30 miliona dolara.
Džobs će ostati upamćen i po Piksaru koji je, u saradnji sa Diznijem, napravio filmove: “Priča o igračkama” (Toy Story), “Život jedne bube” (Bugs life), “Potraga za Nemom” (Finding Nemo) i druge. U januaru 2006. godine Dizni otkupljuje Piksar, procenjujući da je vredan 7,4 milijardi dolara i time dozvoljava Džobsu da postane najveći samostalni deoničar Diznija sa vlasništvom nad oko sedam odsto deonica.
Većina ljudi ne ume da sedi na dve stolice i da pritom ređa uspehe, ali Stiv nikad nije spadao u većinu. Želeo je da stvara i tehnologiju i filmove čijoj će se lepoti ljudi diviti. Bio je u konstantnoj potrazi za savršenstvom…
Njegov život na visokoj nozi, prepun poslovnih uspeha i druženja sa najimućnijim ljudima današnjice bio je, nažalost, kratkog veka. Preminuo je od retke vrste tumora pankreasa 5. oktobra 2011. u 56. godini.
Ešton Kučer kao Stiv u filmu o njegovom životu
“Ne želim da budem najbogatiji čovek na groblju. Meni je stalo da odlazim noću na spavanje sa saznanjem da smo uradili nešto divno.” Većina koja poseduje proizvode njegove kompanije i koja je odrasla na Diznijevim i Piksarovim filmovima složiće se da jeste stvorio nešto “divno”.
Katarina Mitrović studira biologiju, a slobodno vreme troši na putovanja, umetnost, fotografiju, modu, knjige, filmove i diskusiju o istima. Želi da proputuje svet, uvek bude zaljubljena i da sazna što više zanimljivih činjenica i iskusi sve što život pruža i da o tome piše. Omiljeni citat je od Oskara Vajlda: “Većina ljudi je neko drugi. Njihova mišljenja su tuđa mišljenja, njihovi su životi mimikrija, njihove strasti citati.”
