Valentina je rođena davne 1937. godine. Detinjstvo je provela u rodnom Jaroslavu, starinski lepom gradiću. Kao devojčica, najviše vremena je provodila u igri sa dečacima. Volela je više da se nadmeće sa njima, nego da se druži sa svojim vršnjakinjama. Kroz detinjstvo je pratio nadimak “hrabra mala”, jer je sa visokog mosta volela da skače u vodu.
Bila je "hrabra mala" koja je izrasla u "hrabru veliku"
Valentina je oduvek težila nepoznatom. Imala je ogromnu želju da se bar na kratko otisne iz svakodnevnice, da napusti dobro utabanu stazu i krene u nekom nepoznatom pravcu. Odlučila je da krene na putovanje svemirom, koji su pre nje uspeli da vide jedino muškarci. Kada su je upakovali u beli kosmonautski kostim počela je da ruši sva ograničenja koja je ljudski um mogao zamisliti u susretu sa tajanstvenim beskrajem. Ona se prošetala svemirom, a njeno ime se prošetalo celom zemaljskom kuglom.
Želja da upozna nepoznato je odvela u svemir
Oduvek je bila zagledana u kosmos. Oduvek se pitala koliko se tajni tamo krije. Radoznalost ju je i bodrila na njenom putovanju u nepoznato, u svet beskraja čiji je deo želela da bude. Čovečanstvu je 1963. godine zbog ove hrabre žene zastao dah. Ona je tada uskočila u svemirsko prostranstvo i samim tim ispunila i svoju najveću želju. Tri dana koja je provela u vasioni spadaju u podvige koji su obeležili dvadeseti vek. Za to vreme ona je preletela dva miliona kilometara. Nakon leta u nepoznato, država joj dodeljuje zvanje heroja SSSR-a, a ona će završiti i Politehničku akademiju i dobiti čin pukovnika.
Njenoj hrabrosti su se divili i žene i muškarci
Bila je dugo na čelu Komiteta sovjetskih žena, ali je postala i simbol borbe za ženska prava. Po povratku iz svemira odlučila je da stane na ludi kamen i svoj život je provela kraj supruga kosmonauta. Njihovo venčanje je takođe prenosila televizija, a među zvanicama je bio i tadašnji predsednik države. Dvanaest meseci kasnije Valentina je dobila naslednicu koja nije krenula neobičnim putem kojim je koračala njena majka. Naslednica je otišla u lekare, a ime i delo njene majke otišlo je u istoriju.
“Lekari su potrebni i u kosmosu”, rekla je svojoj kćerki kada je postala lekar
Prethodne tekstove iz serijala “Ljudi koji su pomerali granice” možete pronaći ovde.
Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koja joj uvek donese novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Osim sa rečima uživa i u igranju sa svojim zekom, koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli svako godišnje doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je blogaSvet obojen rečima.
