Običnim ljudima i onima sa malo materijalne moći život najčešće podari sposobnost da dodaknu živote mnogih, da izmene mnoge nepravde i da promene istoriju. Tu sposobnost i dar imaju samo osobe koje su borbene, neustrašive, hrabre, moralne i pravične. Jedna od takvih je Varis Dirije (Waris Dirie).
Rođena je 1965. godine u siromašnoj, pustinjskoj zemlji Somaliji, blizu granice sa Etiopijom. Živela je u nomadskoj porodici. Samim rođenjem predodređen joj je težak i neizvesan život u okrutnoj i nerazvijenoj zemlji, sa primitivnom kulturom. Kada je imala samo pet godina bila je podvrgnuta genitalnom sakaćenju (Female genital mutilation – FGM). Ova jeziva tradicija se i danas upražnjava u mnogim zemljama širom sveta. Prema podacima Ujedinjenih Nacija, više od 8,000 devojčica su svakodnevno žrtve ovog zastrašujućeg zločina.
Neuka i neobrazovana, Varis je odlučila da napreduje i izborila se za bolji život
Tokom ranih tinejdžerskih godina bila je primorana da stupi u brak sa muškarcem dovoljno starim da joj bude deda. Imao je čak 60 godina. U trinaestoj godini beži iz svoje rodne zemlje u London, gde je zarađivala za život kao kućna pomoćnica i radnica u restoranu McDonalds.
Od punoletstva, sreća joj se osmehnula. U osamnaestoj godini ju je primetio britanski modni fotograf Terens Donovan (Terence Donovan), koji je pomislio da bi bila savršen model. Nedugo zatim, postala je svetski poznata manekenka. Dodeljena joj je i uloga u filmu o Džejms Bondu (James Bond) 1987. godine.
Godine 1996. generalni sekretar Ujedinjenih Nacija Kofi Anan (Kofi Annan) ju je postavio na mesto ambasadora za borbu protiv genitalnog sakaćenja. Proputovala je svet šireći glas kako bi ova zastrašujuća tradicija prestala da postoji. Učestvovala je na brojnim konferencijama, upoznala mnoge značajne i uspešne ljude i zadobila njihovu podršku u borbi protiv velikog problema. Osnovala je “Varis Dirije fondaciju” (Waris Dirie Foundation), kako bi podržala kampanju protiv izopačene tradicije. Kasnije ju je preimenovala u “Desert Flower Foundation”.
Ona je dokaz da sami krojimo svoju sudbinu
Mnogi uticajni ljudi su pronalazili inspiraciju i snagu u Varis. Stekla je poštovanje državnih lidera i nadahnula je mnoge dobitnike Nobelovih nagrada i umetnike. Jedan od autora, Harper Kolins (Harper Collins), je 1997. godine napisao i objavio knjigu biografije Varis Dirije i nazvao je “Pustinjskim cvetom” (Desert Flower). Za malo vremena, knjiga je postala bestseler širom sveta, dok je u Nemačkoj tokom 120 nedelja bila prva na listi top deset najprodavanijih knjiga. Prodato je preko 11 miliona kopija knjige širom sveta.
Nakon veoma popularne knjige, producent i dobitnik Oskara, Piter Herman (Peter Hermann), odlučio se za ekranizaciju dela, u martu 2008. godine. Film je sniman u gradu Džibuti, koji je glavni grad istoimene republike u Africi, zatim u Njujorku, Berlinu i Londonu. Uloge su tumačili uglavnom glumci amateri. Varis je bila asistent producenta Šerija Hormana (Sherry Hormann) u ovom filmu, za kojeg je izdvojen budžet u iznosu od 16 miliona dolara.
Pustinjski cvet koji je dodatakao živote mnogih
Varis Dirije je uspela da pobegne iz siromašne zemlje, promenila je istoriju i bori se za ljudska prava u želji da svi budu jednaki. Nagrađena je mnogobrojnim prestižnim nagradama za svoj rad. Dobitnica je nagrade Women’s World Award od predsednika Mihaila Gorbačeva (Mikhail Gorbachev). Godine 2007. Nikolas Sarkozi (Nicolas Sarkozy) ju je počastio sa Chévalier de la Légion d’Honneur. Svetska Demografska Asocijacija ju je nominovala za prvu ženu za nagradu Prix de la Gènèration, dok ju je “Martin Buber Fondacija” nominovala za Zlatnu Medalju Martina Bubera. Dobitnica je još mnogih nagrada, kao što su Bishop Óscar Romero Award, 2005. godine od strane Katoličke crkve, Woman Of The Year Award 2000. godine od “Glamour” magazina i 2002. godine Corine Award.
“Odanost žene treba da bude zaslužena poverenjem i ljubavlju, a ne varvarskim ritualima. Došlo je vreme da ostavimo iza sebe stare patnje”, rekla je Varis u svojoj biografiji. Naše poštovanje je zaslužila požrtvovanošću i borbom, i svakako je ostavila svoj pečat u istoriji.
Doprinela je tome da svet bude lepši
Izvori fotografija: images.fashionmodeldirectory.com, desertflowerfoundation.org, photo.cefapa.com, nw-news.de, ceoworld.biz
Prethodne tekstove iz serijala “Ljudi koji su pomerali granice” možete pročitati ovde.
Jelisaveta Popov je studentkinja Fakulteta političkih nauka. Obožava da putuje. Želela bi da zna sve jezike sveta, a najviše voli francuski jezik. Ne moze da zamisli nijedan dan bez humora, muzike i voljenih osoba.
