Da li si spremna za izazov? Evo kako da u 2019. pobediš (staru) sebe!

Love ’90s: Pravila oblačenja za urbane devojke

I dalje koristiš brijač?! Pronašle smo odličnu zamenu koja garantuje glatku kožu mnogo duže!

Back to classic: Trendi modeli patika koje ćemo voleti u 2019.

U trendu je menjati planetu na bolje! Evo šta TI možeš da učiniš!

Sve tajne ONLINE shopping-a koje moraš da znaš!

Mesto za petak veče! Evo gde da izađeš večeras!

Tajna glatke kože u zimskim mesecima

Manikir kao izraz slobodnog duha! Šta je tie-dye trend?

Ovakve sendviče još nisi probala, a možeš ih napraviti sama!

1/3

Teško da postoji režiser ili uopšte umetnik koji nam je svojim radom više približio špansko društvo, njegovu preopterećenost konvencijama, preteranu religioznost s jedne i maničnu strast s druge strane, nego što je to učinio Pedro Almodovar. Razbijajući jedne streotipe sva je prilika da verovatno jeste stvorio druge, i da je u glavama svih onih koji vole njegovo delo Španija postala izjednačena sa magičnim haosom,  nešto kao nervni slom u boji. Ipak, takav nervni slom je ono što volimo i što tražimo u njegovim filmovima.

Njegov svet je svet ljudi sa margine, na granici između nasilja i pristanka koji teško razlučiti, tamni svet margine, u tom trenutku “podzemlja” obojen najvrcavijim koloritom, melanholija napuštenih trudnica, prevaranata, prostitutki. Njegove žene su stubovi filma i društva u kom su granice veoma kolebive, a one same, savršeno nesavršene, ili pak nesavršeno savršene.

Ove godine, kada se navršava trideset godina filma koji ga je učinio svetski poznatim, i uvrstio njegovo ime na internacionalnu listu onih koje svakako treba znati, Mujeres al borde de un ataque de nervios (Žene na ivici nervnog sloma), nije loša prilika podsetiti se svih onih lokacija iz dva grada koja gotovo da su meke za poklonike Almodovoarove religije. Barselona i Madrid, i mesta koja zaista možeš da posetiš i osetiš se kao deo nekog od omiljenih filmova.

Barselona

Palau de la Música Catalana  (Todo Sobre Mi Madre)

U filmu “Sve o mojoj majci”, kada dođe u Barselonu, Manuela ostaje kod prijatelja Agrada. Njegov stan je pravo preko puta katalonske Palate muzike, poznate, moderne koncertne hale, i toliko je blizu samog stana, da se može i videti s terase u sceni kada Manuela kači veš na balkonu.

Sagrada Familia (Todo Sobre Mi Madre)

Dobro, bez Sagrada Familia crkve, Barselona ne bi bila to što jeste, a verovatno i ne postoji film sniman u Barseloni, u kome se ova građevina ne vidi barem u jednom kadru. U ovom filmu, Manuela pravi važan put od Madrida u Barselonu, u potrazi za ocem svog sina. Po samom dolasku u katalonsku prestonicu, taksijem prolazi kroz gotovo ceo grad i u kadrovima isksravaju najlepše znamenitosti Barselone, od kojih je Gaudijeva crkva svakako na prvom mestu.

1/3

Comments

Editors choice