Vekovima su filozofi istraživali šta nas to čini srećnima. Međutim, daleko je interesantnije šta nas čini nesrećnima. Nije neka nauka shvatiti da nas umor, stres i usamljenost čine neraspoloženima, ali iznenadiće vas da čujete da su ljudi koji žive na nekoj visoravni nesrećniji, ili da su oni koji nisu u dobrim odnosima sa širom familijom depresivni i zbog toga, kao i da nakon gledanja omiljene TV emisije možemo da se osećamo mizerno i da nas proganjaju teške misli.
Evo koji još faktori utiču na naše raspoloženje:
Generalno, društvene mreže nas mogu učiniti očajnima. Ako stalno proveravate šta se dešava, ko je šta objavio i da li vam je neko lajkovao određenu objavu, nesvesno ćete postati preokupirani time. Facebook je stvoren sa idejom da zadovolji čovekove potrebe za socijalizacijom, međutim, na kraju je ispalo da upravo proizvodi suprotan efekat. Kada ste poslednji put otišli na piće sa društvom, a da niko nije čačkao svoj telefon bar u jednom trenutku?
Ovakvo ponašanje vodi pojavi anksioznosti i depresije. Ljudi gube sposobnost da iskazuju osećanja, govore o nesigurnostima i potrebama.
Previše novca
Obično ljudi misle da je najveći problem nedostatak novca, ali studije su pokazale da kada ljudi imaju dovoljno novca da plate račune i namire osnovne potrebe, više im novac ne predstavlja nikakvo zadovoljstvo.
Čak su najnovija istraživanja pokazala da bogati ljudi češće pate od depresije nego siromašni.
Zato sledeći put kad pomislite kako biste voleli da ste bogati, imajte to na umu i razumite da ako posvetite život stvaranju bogatstva, život će vam u tome i proći.
Atmosfera na poslu
Studije su pokazale da na nas mnogo više od količine posla koji treba da obavimo, utiče atmosfera na poslu i to kako nas drugi zaposleni i nadređeni tretiraju. Ako osećamo da se neko ne ponaša fer prema nama, velike su šanse da ćemo izgubiti kontrolu. Ako na poslu imamo osećaj da se prema nama ophode kako zaslužujemo, male su šanse da ćemo zapasti u depresiju.
Previše izbora
Slično je kao i sa novcem. Što je više izbora, to je nama teže da izaberemo, a onda se osećamo loše zbog toga i padamo u depresiju. Ovo ima veze kako sa izborom toga šta ćete pojesti, pa sve do izbora partnera. Dobro je imati izbora, ali nikako previše.
Loši odnosi sa familijom
Svako ko je odrastao sa bratom ili sestrom zna da su svađe potpuno normalna stvar u odrastanju. Međutim, kada odrastemo, veoma loše utiče na naše raspoloženje ukoliko nismo u dobrim odnosima sa njima, ili bilo kojim članom porodice.
Kraj omiljene serije
Kada pratite neku seriju, “navučete” se na događaje u njoj, pa kada dođe do kraja, dođe vam da plačete! Vaš život kao da je izgubio smisao. Šta ćete sad da radite? Šta ćete iščekivati svake nedelje i o čemu razgovarati? Zato se trudite da vam televizija bude samo povremena razonoda, a nemojte se vezivati za sadržaj.
Brza hrana
Ljudi koji često konzumiraju brzu hranu, imaju 51% više šanse da budu depresivni nego oni koji se zdravo hrane. Kada jedemo ovu hranu mi smo svesni da je to loše za naš organizam što onda vodi do neraspoloženja. S druge strane ova masna i jaka hrana sama po sebi čininas tromim i umornim, što dodatno utiče na neraspoloženje.
Život na visoravni
Život u planinskom selu zvuči idilično, ali dokazano je i da vodi višem stepenu suicidnosti. Ako sagledate istraživanja, videćete da kako se penjete više 2,000-3,000 metara, stopa samoubistava raste. Nedostatak kiseonika vodi ka promenljivom raspoloženju i emocionalnoj nestabilnosti.
