Dobre veze često prebrode loše periode, pa budu još bolje. A često se i okončaju, jer ne pristaju na manje od onoga što imaju i za šta znaju da je dobro. Naporne, stresne i nezadovoljavajuće veze često opstaju, bez promene.
Koji je to lepak, što drži rasturene delove na okupu, a nije ljubav?
Zajednički interesi
Najčešći super lepak, koji ne služi da popravi i unapredi odnos, nego da ga drži, iako je u komadima, jesu materijalni razlozi. Porodica, deca, porodični posao, imovina u koju se ulagalo, komfor za koji se radilo i žrtvovalo. Parovi nauče da žive u paralelnim svetovima, u nekoj vrsti poslovnog dogovora. Da se iškoluju deca, da se opremi vikendica, da se proširi biznis, sačuva udobnost i porodica. Odavno su odustali od zajedničkih interesovanja i pristali na odnos na nivou interesa.
Bol
Drama koju jedno drugom priređuju, način na koji se povređuju i ponižavaju, dominantan je način iskazivanja pripadnosti. Sva ljubav i privrženost funkcionišu kroz osećanje krivice, ucene, svađe i pomirenja. To je ono što umeju da rade jedno drugom, ne znaju za bolje i drugačije. Ne menjaju se, ne razvijaju se, ne napreduju, ali opstaju. Ponekad je bol zajednička mračna tajna ili tragedija koju su preživeli i koja ih je zauvek oštetila za druge odnose, izmenila i obeležila.
Zavisnost
Jedan je slab, nesamostalan, bolestan, poremećen, a drugi je žrtva. Potpuno svesno vuče i gura ovog drugog, jer zna da taj ne bi opstao sam i da prosto ne može da ga ostavi i prepusti sudbini. Žrtva partnerove zavisnosti je žrtva sopstvenog osećanja dužnosti, a navika i sažaljenje uništavaju mu životnu radost, mada mu jačaju volju i istrajnost.
Bezizlaznost
Osećanje da je kasno, da je više od pola života prošlo i da nema ni mesta ni vremena za nove početke i za konstruktivne pomake, svest o propuštenim prilikama i pogrešnim odlukama, sužavaju odnos na dobrovoljno utamničenje. Ljudi prihvate sputanost i okove, jer ne znaju šta mogu da učine i ne vide da je uopšte išta moguće učiniti. Možda su svesni da nemaju snage, a ne da nemaju mogućnosti.
Završili su sa ljubavlju i odbacili nadu da ih možda negde čeka neko bolji i nešto bolje. I ne žele da ostanu sami, to im je strašnije i besmislenije, nego robovanje partnerstvu koje im je već pojelo dušu. Osećaju da se na kraju računa samo ono što su dali i da je vreme koje su sa nekim proveli jače i veće od svega drugog.
