Dopunska literatura za one posvećenije
Što mi obožavamo da lepimo etikete, to je nešto neverovatno. Mislim da naš narod više voli da zalepi nekome etiketicu nego ‘leba da jede. Tako može lakše da odredi ko pripada ovoj, a ko onoj grupi, ko je fake, a ko original. No, problem sa etiketama je taj što se one lako lepe, a teško odlepljuju, pa kad vam se jednom prikače – računajte da je to do kraja života. Ukoliko poželite da je skinete pre nego što odete na večni počinak, moraćete itekako da se pomučite.
Tako su nas, žene, svrstali u grupu sponzoruša, onih koje iskorišćavaju muškarce za novac, krpice, ručkove i večere. Oni njima materijalni užitak, one njima telesni ili duševni užitak, uglavnom, svako uživa na svoj način. Međutim, izgleda da ova etiketa nije rezervisana samo za ženski rod. Može vrlo lepo da paše i uz mušku figuru – sponzoruše su dobile svoju mušku konkurenciju. Ne znam kako da ih nazovem, a da ne budem politički nekorektna. “Muške sponzoruše” – jedino tako. Nije inovativno, a ni inspirativno, ali će poslužiti dok stručnjaci ne osmisle bombastičniji naziv za ovu društvenu pojavu. Mada bih ja to pre nazvala društvenom bolešću.
Na moje pitanje “kako ti je sa devojkom u vezi”, jedan moj poznanik odgovara sledeće: “Kupila mi je juče džemper, a prekjuče me je odvela u bioskop da gledamo 3D Štrumpfove, kupila i kokice. A zimus smo išli na doček Nove godine u onaj bahati restoran. Osamdeset evrića za mene, osamdeset za nju, plus mi je kupila i poklon. Mislim, malo je ljubomorna, ali moram nešto i da prećutim, ima love, izdašna je”. Da vam ne pričam kako je on razvio čitavu teoriju o tome kako da što duže ostane zakačen za njen novčanik. Dečko ima čitav matematički proračun njihove veze, planove B, C i D, ako nešto krene naopako. Ona plaća, on pije… Ispada da su oboje zavisnici – on od njenih para, ona od njegovih emocija. I sve dok ne sazna da su njegove emocije zapravo emocije prema njenom bankovnom računu, život će joj biti fantastičan.
Dakle, pitam se zašto jedan mlad, lep, zgodan, zdrav i prav čovek ne želi da radi i da napreduje u karijeri, da gradi svoju budućnost na temeljima sopstvenog rada i truda, nego želi da nađe dobro situiranu devojku, koja je dovoljno naivna da nasedne na njegov nesporan šarm i dobru priču i dovoljno imućna da može da finansira lepotana? Žene jesu samostalnije i žele da budu finansijski nezavisne, ali to nikako ne znači da je normalno da ona postane on, a on ona. Nije prirodno. Samo još da muškarci počnu masovno da obilaze pedikire, manikire, frizerske salone i spa centre, pa da onda zaista postignemo punu ravnopravnost polova.
Ovu pojavu “muških sponzoruša” potvrdilo je i jedno istraživanje u Velikoj Britaniji. Rezultati kažu da je više od polovine anketiranih muškaraca izjavilo kako bi bez razmišljanja stupili u brak sa “dobrostojećom” ženom, bez obzira na njene druge kvalitete ili fizički izgled. Kažu da je takvom razmišljanju muškaraca najviše doprinela ekonomska kriza.
Ekonomska kriza ili ravnopravnost polova – sasvim je nevažno šta je uzrok ove pojave. Važno je da mi znamo da su oni među nama i da nisu samo ženskog roda. Etikete “sponzoruša” danas se prave i za muškarce. Devojke, oprez.
Marija Ivanov je studentkinja novinarstva i veliko dete, koje odbija da odraste. Možda ponekad ne zna šta hoće, ali uvek zna šta neće. Ona živi svoj život i pušta druge da rade to isto.
