Dok sa YouTubea trešti seksi senjorita i njen pakleni plan, ti se ogledaš i vrckaš ispred ogledala. Frizura – tu je, šminka – ok, uska, kratka, taman koliko treba šljokičava haljina – i to je tu, štikletine… Sve je ok. Jes’ da ćeš da se smrzneš k’o tropska lasica na Arktiku, ali bože moj! Izgledaš za medalju i provešćeš se vrhunski, jer, doček Novaka je dugo očekivano i najuzbudljivije veče u godini! Poznati klub, dobro društvo, pićence, muzika kakva god, ma, biće dobro. “Hmmm, a da li će on doći? Bar večeras da ga smotam, za sutra me baš briga! Mislim, dobro je da tako počne Nova godina!”
Ludo moje, ne bi ti ni trepnuo da se za mnom ceo grad okrenuo, šta je s tobom, hajde brže budi se, ove noći meni tako ljubi se… – peva Ana Kokić. Gasiš komp i vreme je za pokret!
Uz neki iritantni tuckavac klub se polako puni, a pojedine ribe već počinju da se uvijaju tražeći sponzore. Fuj. Njega nema, pa nema… Ali, rekao je da će doći! Ništa, počinješ sa zagrevanjem, prazne čaše od tonik-vodke pune sto, a ti već preplićeš jezikom i posežeš za mobilnim da mu uputiš jednu mnogo-sam-kul-i-baš-me-briga-gde-si-jer-se-super-provodim poruku.
Ludilo u klubu, k’o karijes na zubu… Ovo je ludilo, totalno ludilo, ludilo ludila, dok radimo u klubu to… Brate, sve hit do hita. Neka puste još i “Tek je 12 sati”, pa da porazbijaš sve! Na kraju počinješ i ti da se uvijaš i mešaš. Ma, koga briga!
“Čao, mala, baš si vatrena, ‘o’š da tako igraš malo kod mene u separeu, a?” Jbt, zar ti na čelu piše očaj, pa ti prilaze neke dileje?! Ma pali, mali, nisi ti moj tip, ne, ne…
Vreme je za slikanje! Dok još svi iole normalno izgledaju i dok je sve na mestu, trebalo bi ovekovečiti ovo uzbudljivo veče. Ti sama, ti sa jednom drugaricom, ti sa još nekim drugaricama, ti sa drugom, ti kako se smeješ, ti kako nazdravljaš, svi kao igraju, fazon, spontana slika i tako u nedogled. Onda sledi listanje slika uz komentar: ovo je odvratno, briši, ovo obavezno na fejs, jao, vidi što smo ovde mačke i tako dalje, i tako dalje…
Ludilo u klubu, k'o karijes na zubu
Počinje odbrojavanje, a DJ pušta neki remix “Tačno u ponoć, kad kazaljke se spoje”… A onda, naaaravnooo, “Tek je dvanaest sati, zavedi me da ne bude dosadno…” Zar je moguće da je već ponoć, a ti nisi ni sa kim normalnim čak ni flertovala, a da ne govorim o smuvavanju?! Čemu onoliki trud oko izgleda? A da, da si došla nenašminkana, sa masnom kosom u trenerci svi bi se čudili i gledali te sa sažaljenjem, a ti bi videla milion dobrih frajera! Gde su nestali lepotani?! Gde je nestala ona vrsta simpatičnih, finih momaka koji prilaze devojkama? “Ne, ipak je trebalo da uvijem kosu… A možda je i karmin u pitanju…”
Prilaziš lagano za moj sto, siguran u sebe sto posto, pitaš da l’ se znamo, o-o, hajde da se malo foliramo…
I vidiš ga kako prilazi. Jeeej! Ipak je došao! Sočno te ljubi u obraz i izvinjava se što nije došao ranije, neka frka, nešto, bla, bla, truć, više ga i ne slušaš već mu zalepiš žvaku. Tebe će da tera maler, ma da! Nisi od onih koje odustaju, ako si rekla da ćeš naći dečka, naći ćeš ga, na jedno veče, na jedno veče, valja se, da ti lepo krene u novom letu gospodnjem. E!
“Ju, kako si navalentna! Nisi ti naivna…” Ma jok, ti si! Bićeš moj, kunem ti se…
E sad, pošto si ostvarila svoj pakleni plan, možeš da se opustiš. Već ti se dobro prispavalo dok se taksijem vraćaš kući. Na mobilnom milion poruka i čestitki, ali i njegova poruka: “Mogli bismo da ponovimo ovo od večeras” i namig. Jes! Ipak nije bilo na jedno veče… Možda se i nešto lepo tu desi, ko zna… Zzz… “Nije trebalo onoliko da pijem”, zzz…
Izvori fotografija: superadrianme.com , sweetmadnessofthay.wordpress.com
Ivana Tomić – je studentkinja Fakulteta političkih nauka, koja se, iako uskoro puni 21 godinu, i dalje ponaša detinjasto i budalasto. Ne krivite je, to je zbog sestrića sa kojim se glupira po ceo dan. Trenutno piskara sve i svašta, više za svoju dušu, ali se nada da će jednog dana imati uspešnu karijeru ozbiljnog novinara. Obožava da tračari sa svojom najboljom drugaricom Nedom uz jaku, domaću kafu. Druženje sa porodicom i kućnim ljubimcima je ispunjava. Mogla bi da živi na krompirićima i višnjama u svim oblicima. I dalje na vratima sobe čuva poster Džonija Depa. Voli jednog Marka.
