Rođendani su kameleoni vremena. U početku su simpatični. Ne sećamo ih se, ali su zato roditelji tu da nas podsete. Prvo duvanje svećica zabeleženo je na nekom od medija u zavisnosti od toga da li ste rođeni u analognom ili digitalnom dobu. Stariji se oslanjaju na fotografije. Potpuni hit bili su polaroid aparati. Čarolija pretvaranja glatke crne površine u obojenu sliku bio je deux ex machina svake posustale proslave. Podnapita rodbina odmeravala je snimak, zacakljenim očima pokušavajući da pogodi ličite li više na mamu ili tatu. Danas svako ima kameru, makar na mobilnom telefonu. Otac, dok majka raščišćava sto, prenosi neobrađeni materijal u kompjuter i u nekom od programa montira lični dokumentarac. Misli da je neophodno da ubaci i poruku za vas koju ćete gledati kada porastete.

Kamera mu podrhtava u ruci dok pokušava da uobliči mudrost koju će vam ostaviti u amanet potpuno nesvestan da će ti saveti zastareti brže nego modni trendovi. Kako bi izbegao kasniju raspravu o neravnopravnoj zastupljenosti, presreće vašu majku dok se presvlači. Kosa joj je razbarušena, oči umorne, ali ipak vam šalje poljubac i kaže da vas voli. Od svega toga ostaće vam uspomene kojih ćete bezuspešno pokušavati da se prisetite, pokoji bacil od tetkinog cmakanja i knedla u grlu kada roditelje još jedino budete mogli da vidite na snimku na kojem ne mogu da sakriju sreću što vas imaju.

Darovi su paunovi rođendanskih zabava. Dok smo mali, lako nam je udovoljiti osim ako ne tražimo kućnog ljubimca, posetu superjunaka ili moć letenja. Tokom školovanja nastupa kratak predah. Tada je bitnije ko će doći na žurku nego šta će nam pokloniti. U prepotopska vremena pisale su se pozivnice. Delile su se tajno na velikim odmorima. Jedina uteha onih koji ih nisu dobili bila je da će i oni za koji mesec biti pozivači. Društvene mreže olakšale su povezivanje sličnih tako da niko od nepoželjno drugačijih ne mora da sazna za vaš rođoš. Još ako se svi pozvani iz kul ekipe pojave, obezbeđeno je vaše sigurno mesto na lestvici socijalno prihvaćenih. Ono što se nikako ne oprašta jeste prazan stan, nepojedeni sendviči i nepopijeni sokovi obogaćeni alkoholom.

Godine su dosadne kao osice. Iako ih je sve više, ipak ne donose olakšanje. Pogotovu ako punite 18 i postajete odgovorni za svoje postupke. Osice se opasno roje. Njihovo zujanje čini nas nervoznim. Odluke koje moramo da donesemo sužavaju nam osmeh. Radujemo se na kašičicu jer nam se razlozi čine neubedljivim u poređenju sa svakodnevicom. U celoj priči samo nam još nedostaju ti, crvenim flomasterom zaokruženi, datumi koji pamte poput slonova.

slika br 1 Luftiranje: Rođendan

Godine su kao osice

Sve je postalo tako ozbiljno, mada spolja podseća na majmunisanje. Gde napraviti žurku? U stan ne može da stane mnogo ljudi. Osim prijatelja, valja pozvati i kolege. Jeste da će atmosfera biti napeta ako dođe šef, ali šta da se radi. Da li rodbinu pozvati drugi dan? Proklinjete sebe što ste bili toliko slabi i odlazili na svačiju proslavu. Nikako da naučite da kažete ne. Klub ili kafić možda je bolje rešenje. Mogu svi da se vesele, a da jedni drugima ne smetaju. Kolika li je zakupnina? Imaju li karaoke?

Osice su vas razmazile. Paunovi moraju da budu što šarenijeg perja, baš onakvog kakvo se vama dopada. Oni su vaša lakmus reakcija za bliskost. Opraštate samo novac u koverti. Njega možete da zamislite u svim prelivima.

Jedino što vam preostaje jeste da se pozabavite brojem osica. Da li ćete ubijati višak, održavajući nepromenjeno stanje kada ste se najbolje osećali u svom telu? Ili ćete se hvaliti kako se jato povećava, a vi ste i dalje onaj stari? Da su pčele u pitanju, mogli ste da se vadite da medom održavate vitalnost. Ovako morate da se snalazite i da galamom skrećete pažnju sa kože koja sve više postaje nalik svračijim nogama i oklopu nosoroga.

Osice i dalje nemilosrdno zuje pokušavajući da vam kažu da je veoma važno da ne budete prvi koji će priznati, niti poslednji koji će prihvatiti da se polako pretvarate u kornjaču. Naborani vratovi i oklembešeni podvaljci lakše se podnose ako ste u društvu sličnih vama.

Tada ni kameleon ne izgleda zastrašujuće.


Aleksandar Petrović je pisac opšte prakse. Specijalista oralne hirurgije. Prevodilac. Skuplja olovke, a piše na računaru. Inventar beogradskih kafića. Meteoropata i vrdalama. Divi se Baji Patku. Analitičnost duple Device. Beskrajno radoznao.

Comments