Ne ume svako sebi da ugađa. To je vrsta talentovane sebičnosti, kako možda izgleda sa strane, odnosno svest o tome da smo dužni da sebe volimo najviše. Jer ko nije za sebe, nije ni za druge, što reče naš narod, besomučno citiran u mudrosti i očiglednosti.
Šta je, uopšte, ugađanje sebi?
Pa, svako odvajanje vremena i para za ono što volimo, što nas raduje, u čemu uživamo. Što nas opušta i neguje, blagotvorno deluje na naše nerve, lepotu i zdravlje.
Kad ljudi pričaju o nekome, često se čuje komentar kako ta osoba zna da ugodi sebi, a ton komentara je između zajedljivosti i čežnje.
A između zajedljivosti i čežnje je zavist.
Tačno znate koliko je dobro što neko zna da ugodi sebi, rado biste ga popljuvali zbog sebičnosti, a možda to i činite, iako ste svesni koliko biste voleli da vi umete da ugodite sebi i da vas bude baš briga šta neko o tome misli i govori.
A šta je zapravo ono što pobuđuje zavist? Da li stvarno treba umeti ugoditi sebi ili su u to uključeni i neki posebni elementi luksuza, za koje treba pre svega imati, pa onda umeti?
Luksuz je svakako od pomoći u ugađanju sebi, ali zaista, suštinski, radi se samo o stavu.
Umete li da odgurnete od sebe sve što vas iscrpljuje, da isključite ono dugme koje svi pritiskaju, da biste im pomogli, saslušali ih, uslužili?
Sposobnost za ugađanje sebi leži u snazi da isključite sve i svakoga čemu i kome inače služite. Da odbacite sve obaveze i posvetite se samo uživanju. I to svim srcem, bez griže savesti i osećanja krivice u odnosu na to kome ste možda u trenutku potrebni, a mora da se snalazi bez vas.
Morate umeti da odgurnete decu, prijatelje, partnera, posao, navike. I to mora biti guranje, jer oni su uglavnom zalepljeni za vas, za vašu ljubav i osećanje dužnosti i nikome od njih neće nikada pasti na pamet da vam predloži da nekuda odete ili uradite nešto za sopstveno zadovoljstvo, koje njih potpuno isključuje.
Deca vam neće reći idi, odmori se, nego će vas pitati kad se vraćate i pri tom vam nabrojati za koje sve vrste servisa su vas predvideli narednih dana, pa ste im neophodni. Mala deca vas ništa neće pitati, ali srce će vam se cepati što ih ostavljate na par dana, i zaista je to pitanje lufta, odnosno neophodnog ugađanja sebi u pauzama majčinstva, najteža stvar u iskustvu majčinstva. Moraćete prosto da ih otresete sa sise, kao što radi mačka kad hoće da ustane i prošeta. Mačići pište i vise na sisi, ne pada im na pamet da odustanu, ali ona ih elegantno otrese i ode bez osvrtanja i mjaukanja.
Ni partner vas neće ohrabriti da odete sami na neki odmor, ili samo izlazak, iako njega, recimo, opera uopšte ne zanima. Iako ima zakazan večernji termin za fudbal sa ortacima, neće mu se dopasti da niste kod kuće kad se vrati. Pogotovo mu se neće dopasti ako vi ne umete da mu izložite maršrutu, nego izjavite da prosto idete u grad, da ćete se možda sastati sa nekim prijateljicama, možda otići u bioskop, ili negde, ali da ne znate gde tačno i ne znate kada ćete se vratiti. A možda vam priredi i ljubomornu scenu.
Niko ko vas voli, ne voli da vi negde u nečemu uživate bez njega.
Što je potpuno paradoksalno, jer onaj ko vas voli trebalo bi da razume vašu potrebu da imate sopstvene užitke.
Ali ako nemate decu, ni partnera koji živi sa vama, broji vam korake i gleda koliko ste potrošili na neke tamo gluposti, možete ugađati sebi koliko god hoćete i možete.
Inače, možete i inače.
Samo ćete prvo morati da strogo vaspitate sve oko sebe. Da vrlo decidirano iznesete šta vi sve činite za njih i da zahtevate da oni nešto čine za uzvrat.
Između ostalog, da imaju razumevnja za vašu potrebu da ugađate sebi. Osim toga, to je tako korisno za njih. Tako uče da vas vide ne kao servis i uslužni centar, nego kao osobu.
Više će vas poštovati kad to shvate.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
