Morala bih na samom početku da kažem da ja, Lutka, nisam sama. Kada ovo kažem, mislim da nisam sama skoro ni u psihijatrijskom smislu. Lutka se sastoji od Lutke Bgd i mene. Slučaj je hteo da Lutki Bgd, a ne meni, zatraže savet kako bi jedan blog trebalo da izgleda u pisanoj formi. Ja samo pomažem njenim budućim čitaocima da shvate šta Lutka Bgd u stvari hoće i da bolje čitaju između redova. Lutka Bgd u svakom slučaju smatra da je to neophodno, a samim tim i ja postajem deo ove priče. Elem, zove se Lutka Bgd i veoma je umorna. Ni po čemu drugom se ne izdvaja od drugih žena. Možda ni po umoru, ali kada vidi sa kakvom lakoćom njene vršnjakinje obavljaju svakodnevne poslove, pomisli kako je umorna samo ona.
Posmatra ih kako trče, žure, hodaju, vode, slede, sarađuju, razgrađuju, spremaju obroke, razmnožavaju se, zalažu za kojekakve ideje ili su izričito protiv i ne može a da sa zavišću ne zaključi kako ona to ne bi mogla, nema više snage za te aktivnosti prostoproširene prirode. Ima poluskrpljenu porodicu, dvoje odrasle dece različitog pola, majku, sestre, sestriće i sestričine, mnoštvo zetova – sadašnjih, bivših i budućih, mušku osobu koju trenutno smatra čovekom svog života, prababu svoje dece od devedeset godina (ostavljenu u amanet od pokojnog muža) i još mnogo njih za koje nije u potpunosti sigurna šta su joj tačno u rodu. U svakom slučaju, porodica, kakva god bila, izvor je doživljaja koji nikada ne presušuje.
Za razgovore sa ljudima nema koncentraciju
Hipotetički gledano, da kojim slučajem iz tog izvora teče voda, ne samo da ona ne bi mogla biti sveta vodica, već bi se njenom upotrebom u najmanju ruku dobijao herpes. Primećuje da njene vršnjakinje i te relacije u porodičnim odnosima održavaju sa lakoćom i radošću. I dok se svađaju, ogovaraju, ispiraju usta jedni sa drugima kao Heksoralom, mrze, ne razgovaraju međusobno, ipak se oseća lakoća. Svoje bližnje mrze istim žarom sa kojim vikendom odlaze na izletišta sa decom. Negde duboko u sebi i na tome im zavidi. Ona ne može to. Nije da ne ume. Umorna je, boli je svaki mišić. Teško se penje uz stepenice kada je lift u kvaru, a niz njih jedva silazi. Za razgovore sa ljudima nema koncentraciju.
Trudi se da stalno održava blagi osmeh, jer nema volje da menja izraze lica u skladu sa svojim osećanjima, a i pitanje je da li uopšte više išta oseća. Čak i za decu ima sve manje živaca. Sinu odobrava klimanjem glave svaku novu tetovažu, a ćerki bez pogovora pravda izostanke u školi. Kada u pola noći isključi računar, legne i gleda u plafon, senke spuštenih roletni na plafonu prave čudne figure od kojih joj svašta pada na pamet. Plafon ne pada. Onda se trgne iz tih svojih budalaština, sa čvrstom odlukom da se uozbilji. Čim postigne taj dogovor, oseti umor. Iz tog razloga se i odlučila da piše. Ovo je njen povratak.
Izvori fotografija: andyprokh.blogspot.
Lutka Lutka Bgd– Ne postoji rešenje za koje ona nema problem, po opredeljenju veštica!
