Miris snega u vazduhu. Hladni, zimski dani me još jednom podsetiše da će uskoro Nova godina i svi oni lepi Božićni praznici kojima se kao maleno dete radujem ušuškana u toplu harmoniju porodičnog doma. Po trgovima već uveliko ulični prodavci nude male, zelene jelke, šarene lampione i svećice, kapice Deda Mraza, sve te načičkane ukrase koji ponekad deluju tako neukusno i preterano, pomalo čak i kao kič, a ponekad nas samo podsećaju da će uskoro praznici.
Praznična euforija, praznična groznica. Šta to beše? Gde se to izgubilo? Negde među gomilom problema svakodnevice sa kojom se čovek suočava, ili je posredi nešto drugo? Nismo ih se valjda svojevoljno odrekli? Da li se još jedino deca istinski raduju zimskoj čaroliji, a tinejdžeri ekskluzivnom dočeku Nove godine u najelitnijim klubovima naše prestonice? Ili… ili smo samo nedovoljno iskreni prema samima sebi da priznamo da je čar i magija ovog perioda deo svakog od nas, hteli mi to ili ne. Na nama je da odlučimo hoćemo li joj se prepustiti ili ćemo je ignorisati. Pa, malo magije ne može da škodi, zar ne? A šta pod njom podrazumevamo zapravo? Šta nam magija nudi? Hajde da je ponovo oživimo i samim tim se prisetimo!
Prvi sneg, sankanje, grudvanje, skijanje, pravljenje Sneška Belića, klizanje. Posmatranje laganog padanja nežnih pahulja pod noćnom svetiljkom, što nam budi davno zaboravljene uspomene.
Nova garderoba – zimski kaputi, čizmice, kapice, šalovi, rukavice – što automatski označava gužvu po tržnim centrima, kilometarski duge redove na kasama, mogućnost da se susretnu skoro zaboravljeni likovi i odlazak sa istim na neobavezno ispijanje kafe i prepričavanje dogodovština iz protekle godine.
Priprema za novogodišnju, najluđu noć. Razlog da se okupi standardna ekipa i proslavi novi početak. Krenućemo ispočetka zajedno naoružani dobrim raspoloženjem.
A u vezi sa tim moram spomenuti sav taj trud oko spremanja. Svakoj u glavi je samo jedna misao: moja haljina će biti najlepša, a moje petnaestice verovatno jedine. Ne propustite priliku da poslednji put u ovoj godini budete zavodljivi i izazovni. O čemu muškarci razmišljaju, nije mi poznato. Moguće o količini alkohola koju će ispiti u najkraćem mogućem roku, kao i o tome kojim pićem će započeti opijanje. Piju da zaborave… valjda…
Radost darivanja i primanja poklona. Mali znaci pažnje rezervisani za svakog od nas. Verujem da smo bili dobri ove godine, pa pokloni ispod jelke neće izostati.
A tu je i idealan način da se ugrejemo u hladnim, zimskim noćima. Mnogi od nas će pribeći već isprobanom receptu – ljubavi. Naša jača polovina umeće to da uradi, uverena sam, jer ništa se ne može porediti sa osećajem prijatnosti i sigurnosti u njegovom toplom zagrljaju. Taj neko blizak, nama drag i dovoljno bitan da naš život učini lepšim i radosnijim. Vrednim da ga ponovimo i naredne godine.
“Nova godina čeka me pred vratima, žurka traje satima…” Tako bar poručuje pesma. I samo neka potraje i ponavlja se svake godine. Neka bude magije dovoljno za sve i biće nam fantastično magično.
Danica Pavlović je dostojanstvena, ponosna, samo svoja. Plemenita, uzvišena, sa kojom sve počinje i ništa postaje sve. Životni moto: Ako nešto želiš to treba i da uradiš. Pritom uvek možeš da se pokaješ, ali ako ništa ne uradiš sigurno ćeš se kajati.
