Za sada, mogu da ponudim neka objašnjenja, koja se nikome neće dopasti.
Mi žene smo odgovorne pre svega i pre svih, za vaspitanje i osvešćenje svojih kćeri – samo ukoliko smo i same sebe vaspitale i osvestile. U zapadnjačkom i hrišćanskom društvu pitanja seksualnosti su povezana sa stidom i grehom, jer je seks poistovećen sa požudom i telesnom potrebom, a jedino “opravdanje” za valjanje u blatu seksualnosti jeste rađanje, produženje vrste. Ne znamo ništa o duhovnosti seksa, o transformativnoj seksualnoj energiji, o telesnoj ljubavi. Ili jednostavnije, znamo iskrivljene stvari o duhovnosti, pa tako iskrivljujemo i pojam ljubavi i unakažavamo pojam seksualnosti. Kao društvo, negujemo tvrde crkveno-patrijarhalne zablude, a zablude su opasnije od iluzija, jer je suštinski toksična i nakazna uverenja teže razotkriti i osloboditi ih se, nego zastora iluzija, koje nam život redovno kida i razgrće, samim svojim tokom i snagom realnosti.
I tako, lepo vaspitana devojčica, buduća savremena mlada žena, nosi u sebi stid i nesigurnost, zajedno sa ambicijom i željom da bude samostalna i susreće se sa tim da muškarac kome se divi i koga smatra autoritetom (drugi otac), traži od nje da ima seks sa njim. Ona je možda već stekla nešto seksualnog iskustva, u kome nije baš uživala (ili je čak bilo grozno), ali je svakako ponosna na svoju savremenost i nezavisnost (nevinost je krindž) i tako prkosna i ranjiva i suštinski neinformisana o samoj sebi, bez dovoljno samopoštovanja i samopouzdanja (jer je situacija u kojoj se našla stavlja u položaj deteta koje ne sme da ode kod mame i da se požali, jer mora da je sama nešto kriva, kad je došlo dotle da je “otac” uverava da treba da ima seks sa njim, da niko neće znati i da će to biti samo dobro za nju) jednostavno posluša autoritet. Jer su lepo vaspitane devojčice poslušne… Razumnoj majci, ovo je sasvim dovoljno informacija.
Majke, imamo li dovoljno razuma? Jer, znate, mi vaspitavamo i mušku decu, koja nekako postanu matori predatori.
Da, da, ovo liči na ono što o ženama govore razni autoriteti, od Biblije, preko Alistera Kroulija, do vašeg oca, rekla sam da vam se neće dopasti. Ali liči samo zato što su sve “svete” knjige pisali muškarci, koji vekovima nastoje da obuzdaju i kanališu prebujnu silu prirode, presilnu ljubav majke Zemlje, sa kojom su žene direktno povezane, kroz matericu. Dođavola, moraću da napišem žensku svetu knjigu. A možda već to i radim. Mislim da će se zvati “Žene su za Zemlje, a muškarci su ni na Nebu ni na Zemlji”.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Aleksina Đorđević
