Biti mama je privilegija, zadovoljstvo i ispunjenje, ali ova čast se ne nosi kao kruna, nego više kao lopata, čekić, pneumatska bušilica i radnički kombinezon. U fazi kad su najslađi, od dve do pet godina, otprilike, naši anđelčići su đavolasti, da nam paklene misli padaju na pamet dvesta puta dnevno, najmanje. Razlika između normalne i lude mame je samo u tome što se normalna zadrži samo na mislima i posle se jede i pati od osećanja krivice, kad se đavolci opet pretvore u anđelčiće – u snu.
Uz malo smisla za humor (tačnije uz sposobnost da se podsmehnete sebi i svoje dnevne drame sa klincima shvatite kao komediju, u kojoj ste vi sami najsmešniji i najpogubljeniji lik) ovaj period možete preživeti sa skoro svim živcima na broju, očeličeni rudarskim iskustvom mame u ful opremi (kombinezon i udarnički alati) i zatim pričati anegdote o simpatičnim horor-performansima, koje su vaši anđeli spontano izvodili na dnevnom nivou.
