I onda kad se posle večernjeg kupanja (i silnih đavolskih smicalica koje vam tom prilikom priređuju – od ukenjavanja u kadicu, do sadržaja kadice svuda osim u kadici, ako se samo na sekund okrenete) i nekoliko neuspešnih pokušaja uspavljivanja (taman ste krenuli da se išunjavate, a onda mamamaaa, daj voduuu , ili neki od trikova tog kalibra) vaše čedo padne u san, onako kako to deca rade kad više ne mogu da se otimaju, nego se samo sunovrate i – odjednom se transformiše u uspavanog anđela, rumenih usnica, sjajne kosice, slatkoće level neizdrživo, a vaše srce se otopi do te mere, da vam višak vode grune na oči. I onda šmrcate i uzdišete i milujete svoje anđelče nežno kao ptica krilom (u strahu da ga ne probudite) i puni ste ljubavi od korena, negde duboko u zemlji, do vrha, negde među anđelima.
I osećate, najiskrenije, najpoštenije i najistinitije, da najviše volite svoje dete dok spava. Valjda zato što jedino tada možete da odložite lopatu, sekiru, bušilicu i radni kombinezon i imate malo vremena da osećate nešto osim rudarskog imperativa.
Pročitajte još i ovo:
Da li želite da uradite ono što morate da uradite? (BLOG)
Majčinstvo sa ukusom osećanja krivice (BLOG)
Moj imaginarni ljubavnik (BLOG)
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvori fotografija: www.pinterest.com, www.loveletters.com
Aleksina Đorđević