Setite se sebe od ranije – niste uvek bili tu gde ste sada, nekako ste tu dospeli. Razvijali ste se, evoluirali, donosili odluke, prihvatali rizike. Možda se dogodilo mnogo mračnih i bolnih stvari, koje su vas fokusirale na trpljenje i preživljavanje, ali vi ste i dalje ta osoba, koja nešto čini, koja se kreće i ima snage i hrabrosti da nastavi svoje putovanje. Ne želite da ostanete na tom mestu na kome ste zaglavljeni do kraja života, zar ne?
Ne treba da se stidite svog straha i da osuđejete sebe što niste hrabriji. Važno je da znate kako se osećate i da to prihvatite, da proživljavate ta osećanja, da možete sa osobama od poverenja da razgovarate o tome, da znate da niste sami i da niste jedini kome razne gluposti stalno prolaze kroz glavu. Kada se poverite i poklonite poverenje nečijem razumevanju i saosećanju, to ćete i dobiti – prijatelji će biti uz vas i pružiće vam podršku.
I ranije ste savladavali svoje strahove, momente očajanja i periode zaglavljenosti. Ovo nije prvi put da se suočavate sa svojim zidovima. Sa unutrašnjim i spoljašnjim preprekama. Vi znate kako se opstaje i preživljava. Možda se osećate suviše malodušno i iscrpljeno, da biste upotrebili to znanje, ali vi to možete, stvarno je tako, samo pokušajte.
Trenutak za delovanje nikada neće biti pravi, jer sumnja i oklevanje neće ustuknuti, čak ni kada donesete odluku. Sumnja prestaje samo kad krenete i napravite nekoliko koraka i onda se predate putu kojim ste krenuli, samo kada ste toliko zaokupljeni onim što radite, da uopšte nemate vremena za destruktivne misli i osećanja. Zato ne čekajte pravi trenutak – iskoristite onaj prvi, u kome se osećate dovoljno dobro, u kome primećujete da sunce sija, da vazduh miriše i da je lepo biti živ.
Naslovna fotografija: instagram.com/majorstreetstyle
Brankica Milošević
