Kako se bliži leto, već vidim bujicu ljudi koja hrli ka crnogorskom primorju. Prvenstveno mislim na mlade koji će zaobići Zakintos i slične pristupačne destinacije. Ili na one koji će pre ili posle odlaska u egzotične krajeve navratiti kod komšija. Ne brinite, neću biti vaš turistički vodič, svima je dobro poznato šta ima u ponudi, ali ću se pozabaviti onim što gotovo da ide u paketu sa avionskom kartom kao garancija za dobar provod. Letnja avantura.
Jesi l', mala, ljubila do sada?
Zašto su Srpkinjama tako privlačni Crnogorci i obrnuto? I zašto se gotovo svaka vrati kući sa pregršt uspomena?
Već sad slušam planove svojih najbližih koji jedva čekaju da “siđu dole”. Bilo da su zauzete ili same, sve se već vide u zagrljaju nekog meštanina sa kojim će se kasnije eventualno čuti preko Facebooka. Bez emocija ili ne, nijedna ne planira da okuša sreću u svojoj blizini već zamišlja kako se bez kajanja prepušta slatkim lažima nekog kršnog mladića.
Primorce moram priznati da razumem. Pored toga što svaki živi od sezone (a ne mislim na finansijske prihode), lakše je ugostiti neku lepu, slobodnu (kako emotivno, tako i moralno) nego se baktati sa svojim sunarodnicama koje se po pravilu i dalje kriju od oca, đeda, međeda itd. Za takav trud dovoljna je sumorna zima.
Stižu mlade dame željne nečeg novog, spremne kako na ljubav tako i na jedno veče, bez ustručavanja (sindrom “niko ne zna”) dobijaju šta žele i ostaju u lepom sećanju ako ništa posle ne bude. Bar je lupljena recka.
Ajmo sad da pređemo na “turiste”…
Ona stiže da preboli bivšeg. Ili da nađe novu ljubav? Avanturu. Stiže samo radi ludovanja do zore ili zbog dogovora sa društvom. Ili ima kuću dole. Šta god. Svaka u svom rezimeu ima barem jednog Đetića.
Nije ni spustila kofere, a već oseća poglede na sebi. Prija joj to. Pa naravno. Osvrće se. Lepi momci. Kad krenu da pričaju, već joj toplo oko srca. Toliko komplimenata i slatkih laži dugo nije čula po beogradskim klubovima. Krenulo je.
Po pravilu, gotovo svi se upoznaju noću. Da li je u pitanju džentlmen koji pošalje njoj i drugaricama turu pića ili slatki konobar u baru na plaži koji je merka – nevažno je.
Nekad deluje kao da ne biraju. Svaka je ljepotica i svaka je vredna truda (obično minimalnog – nema se vremena).
E sad, kad na sve dodamo preplanuo ten i kosu posvetlelu od sunca, laganu garderobu, miris mora i plaže u blizini, kao da su sva čula izoštrena i najmanji dodir budi strast.
A svi mladi i lepi. Opušteni i komunikativni. Raspoloženi.
Jesi l’, mala, ljubila do sada? Jesi, jesi, Crnogorca nisi.
Znate osećaj. Svaki te voli, naravno, osećaš se sigurnom, svi lepo pričaju (nije stvar u ijekavici, mada i to mnogima prija), vode te svuda, pokazuju, njihovi drugovi ti pričaju da si ga “zaluđela” i svi zovu sutra.
Produžiš odmor. Isključiš telefon. Već si zaljubljena. On takođe.
Nezaboravni dani, vas dvoje. Drugaricama fino i za njih se našao njegov drug ili neki tamo.
Aerodrom. Ispraćaj. Nekad i suze.
Stižeš kući. Propušten poziv. Jedan, drugi, deseti…
Prođe neko vreme, njega nema. Možda se vratio bivšoj. Onoj što je ostavio kad te upoznao. A možda te samo zaboravio, stigla je sledeća tura.
Ima i onih koji ostvare vezu na daljinu ili on dođe da studira ovde, pa su blizu. Ali nekako nikad nije kao na moru.
Zašto? U inostranstvu se momci lakše zaborave.
Šta je to što oduvek privlači nas kod njih i njih kod nas? I kako se to tek tako prekine ili promeni?
Iako sam malo poranila, želim vam nezaboravno leto i bezbroj uspomena. Naravno, ako se odlučite za ovaj all inclusive aranžman. Samo budite pametne i ne zalećite se. Stvorite lepu priču sa srećnim krajem.
Marina Sekulić je student novinarstva. Uvek nasmejana, retko romantična al’ večito zaljubljena. Obožava putovanja i želi da vidi ceo svet. Najviše na svetu voli svog “alfa mužjaka” (čitaj: bišona) i ne može da zamisli život bez njega. Trudi se da joj svaki dan bude poseban, i zahvalna je što je okružena ljudima koji joj to i omogućavaju
