Ponekad im se divim kako savršeno uspevaju da upravljaju životom svoje naivne dece. Ne mogu a da ne primetim kako se besprekorno drže pravila i principa, kako sve konce drže u rukama i kako im deca igraju “kako oni sviraju”. Volela bih da postoje predavanja za te roditelje, da im se objasni da je danas 21. vek, da im se pokaže kako se ponaša današnja omladina, te i drugi roditelji. Još ne znam šta navodi decu da ih slepo slušaju, da li to primitivno vaspitanje od malih nogu ili samo sklop ličnosti? Sinoć razgovaram sa žrtvom jedne takve porodice i zaprepašćena sam uzanošću njenih vidika.
“Nemaš pojma koliko mi je drago što izlaziš posle gotovo godinu dana. Šteta što nisi došla u haljini, dogovorile smo se. Dođi da te našminkam.”
“Nije me tata pustio u haljini, hladno je, ja sam već našminkana… ”
“Aha, nisam primetila… Do kada ostaješ? ”
“U jedan tata dolazi po mene.”
“Ali tek u ponoć počinje žurka.”
“Znam, ali šta ja sad da radim kad me ne puštaju… ”
Da se buniš! Da se suprotstaviš. Mojoj majci se poverila mama moje drugarice i priča da njena ćerka ne sme ni da depilira nausnice, jer tata ne dozvoljava. Verovatno se to tati sviđa, jer više liči na njega. Strašno.
“Zašto ne odete s njom u kupatilo i pomognete joj, a da on to ne sazna?”, pita je moja mama.
“A ne, ne, ništa ja njemu ne smem da radim iza leđa.”
Pa vi sad vidite ko je tu lud, a ko se pravi lud. Pokušala je moja najbolja drugarica ovu situaciju da objasni rečenicom: “Znaš ima nešto i u mentalitetu, tata joj je Crnogorac…” Eto ti opravdanja! Pa, nije juče sišao sa planine. Oni kažu patrijarhalno, ja kažem bolesno.
Šta mislite koliko je naivna devojčica od 18 godina imala do sada momaka? Hoćete tri puta da pogađate? Nijednog? Nijednog? Ili nijednog? Nemoj se ni sa kim ljubiti, on će odmah da traži od tebe “dokaz ljubavi”, a dokaz ljubavi se pre braka ne daje! To je sramota! Ne kažem da treba da menja momke kao čarape, već da bude normalna, umerena i da se ponaša skladno sa svojim godinama. Ne bi joj naškodio jedan momak, jedna ili dve ljubavi, to je ono što pamtimo ceo život i obeleži nam ove, kako kažu, lude godine.
I tako sedimo Moderna drugarica, Patrijarhalna drugarica i ja. Tri sata razgovaramo Moderna drugarica i ja dok Patrijarhalna klima glavom. Pod broj jedan: nema svoje mišljenje, pod broj dva: nema šta da kaže, jer joj se ništa u životu ne dešava (mogla bi da nam priča samo o tome koliko dugo je štrikala sa babom čarape). Možda zvučim okrutno, ali okrutnija od tih njenih roditelja nisam.
Nisu ni moji roditelji daleko od patrijarhalnih. I oni imaju “biserne” izjave, krste se i levom i desnom što moraju da kupuju alkohol za moj rođendan. Moja mama nikad u životu nije probala alkohol, zato danas kad popije dva gutljaja čokoladnog likera ljubi pod. I eto, valjda takva treba i ja da budem. Molila sam tri godine da me puste da idem sa društvom na more, a kad je došao i taj dan moja mama je suze prolivala kao da idem u rat, a ne na more. I svaki dan na tom istom moru mama bi mi odgovarala porukama tipa: “Tvoje poruke su mi kao melem bolesnom”. Pa dobro i kaže – bolesnom. I tako ona svaki dan zabavlja moje društvo i mene svojim izlivima ljubavi i opsesije. Nekada nisam smela da zakasnim ni pet minuta, čak je jedanput ušla u taksi i krenula u diskoteku po mene. Posle toga nije mogla ući u kuću dva sata. Stajala je pred vratima i zvonila, a ja sam se smeškala sa druge strane vrata. Lepo sam joj rekla da ne može da upravlja mojim životom.
To vam je slučaj kada strogim roditeljima izmakne situacija kontroli. Onda se više ne zna ko koga vaspitava.
Ne možete deci da zabranite nešto ako ona žele to da urade (jedino ako ste sa planine, pa ste vaspitali decu da ništa ne žele). Mogu moji roditelji meni da ograniče izlaske do dva, do tri. Ali šta ja ne mogu da uradim u četiri po podne, a mogu u četiri ujutru? Uzalud se zavaravaju. Mnogo je nas koji ne prihvatamo roditeljska pravila, koji vičemo i svađamo se samo da bismo se izborili za svoja prava, a roditelji koji ne popuste postižu samo kontraefekat. Ali bar se borimo, ne odustajemo.
Čeličimo se na malim problemima, postajemo svoji, postajemo ljudi. A šta postaje gospođica Patrijarhalna? Ona i danas plače kada dobije slabu ocenu na ispitu, kada je neko uvredi, nema društvo, nema mišljenje. Ali ponosno kaže kako se nikad nije posvađala sa roditeljima. Eto, svaka joj čast. Ne mogu da poreknem da je najbolja osoba koju sam upoznala, ali ona čak i nije imala gde da se iskvari. Mladost joj prolazi pred nosom. Ona samo stoji i pušta svoj život da teče, ne proživljava ga. Živi u kavezu.
Treba biti promena. Istina je da se u svakoj porodici pojavi jedan član koji promeni politiku porodice. Nije sve u genima, nikada se nisam pravdala time. Ne slušam slepo roditelje, ako oni kažu da je gej greška prirode – ja tako ne mislim. Ako misle da je prosto i vulgarno što sam obukla kratku haljinu i visoke potpetice – ja ne mislim. Ako kažu da moram da imam visok prosek ocena, to nije moj izbor. Nisam njihovo ogledalo. Hvala njima što su me stvorili, podigli, ali neka razumeju da ne delimo istu glavu, isto srce, istu dušu, te da mislimo isto, ne volimo iste, i ne dišemo za iste. Dragi roditelji, pustite nas da dišemo po svom, pratite nas na našem putu koji odaberemo, ali ga ne birajte umesto nas. Neka nam vaša ljubav jača, a ne seče krila.
Tara Đukić obožava Beograd, Lejdi Gagu, modu, osmehe svojih najboljih drugarica, kao i one kratke, a velike trenutke u životu kada shvati koliko je srećna. Veruje u ljubav jer ume da voli. Živi za dan kada će ostvariti svoje snove i biti uspešna, ispunjena žena. Svoje doživljaje i misli svakog dana deli sa svojim blogovima I’m not a part of your cliche. I’m born this way. i Belgrade Fashion Love. Za sebe voli da kaže je glavna i odgovorna urednica svog tananog srca, rastrojenog uma i jedinstvenog života.
