Mami me, pomami me, jer ti to radiš najbolje.
Ratnica. Vrhunac svoje vrste. Mačka na vrhu piramide. Vrela. Nemilosrdna kao led. Meka. Samouverena. Kučka. Osećajno pile. Njegova? Tvoja? Nezadrživa. Vatrena. Postojala je u svoj svojoj veličini te noći u niskom zagušljivom podrumu punog dima. Stezala je štiklu svoje vinske čaše i mutila vidik dimom cigarete. Bezbroj lica ju je pratilo. Bože, kako neki ljudi ne zaslužuju da postoje! Njene “pocepane” čarape vrištale su ispod kožne uske haljine. Nije imala namere. Te noći nije izazivala, bar nije svesno. Vibrirala je eruptivna struja oko nje, srce joj je bilo nekako bliže, a koža je bridela. Onaj momenat kada njena priroda počinje da zrači. Kada zavodi, bez da prva započne igru.
Je*ena katakomba.
Ugrožena?! Neko joj zauzima prostor? Štikla vinske čaše je dodirnula njenu. Hm… Masa pijanih koktela, piva i rakija, ali ju je pronašla jedna vinska, do sada je bila jedina. Diže pogled, slučajno kroz crne trepavice od maskare i plave pramenove kose odmerava. Vidi, vidi, pa to je on. Muškarac. Okušao se deliti njenu sudbinu. Vinsku.
