Upotrebljen olako, pojam inteligencije, vezan uz spontanost i manipulativnost, navodi nas na površne zaključke, kojima je zapadna kultura sklona. Generalan stav je da su spontani naivni, suviše osećajni, pa zato i glupi, a da su manipulativne i proračunate osobe hladne glave, pa zato i pametnije.
A ipak, pojam inteligencije je mnogo kompleksniji od toga i savremena psihologija sve više prepoznaje i uvažava različite načine na koje se inteligentno ponašanje ispoljava. Emotivna inteligencija je priznata kategorija i za spontane se može reći da su emotivno (a verovatno i socijalno) inteligentniji od manipulativnih osoba.
Mehanizam manipulacije iscrpljuje, stvara pritisak i kvari sve međuljudske odnose, onemogućavajući bliskost. I taj mehanizam usvaja se u detinjstvu, uglavnom u odnosu sa majkom, koja nije bila emotivno zrela za majčinstvo. Ne uspevajući da postavi detetu zdrave granice i da sa njim izađe na kraj, majka stvara uslove za razvoj manipulativnosti. Dete uviđa da može da je kontroliše svojim ponašanjem kako bi zadovoljilo svoje potrebe, ali istovremeno gubi poverenje u majku, ona mu ne uliva sigurnost i ono se sve više oslanja na svoju sposobnost manipulacije. U detinjstvu, to je način psihičkog preživljavanja, a kasnije postaje obrazac ponašanja u svim drugim odnosima i prema svim drugim ljudima, koji manipulativna osoba ne može i ne ume da izmeni.
Sam mehanizam manipulacije nije inteligentan obrazac, nego sputavajući. Iskustvo uspešne manipulacije usvaja se kao stil života i manipulatori ostaju na poznatom terenu dečijeg ponašanja, koje im ipak ne donosi stvarno ispunjenje i zadovoljstvo životom, već im uništava sve važne odnose – oni ne mogu da izgrade i sačuvaju poverenje, ne mogu da se opuste i spontano uživaju u davanju i primanju. Zbog toga često zavide spontanim osobama, jer iako nisu naročito uspešne ili imućne i uvažene, izgleda da imaju ono što njima nedostaje – zadovoljniji su i srećniji, okruženi ljudima koji ih vole i lako im je da razmenjuju emocije i održavaju bliske odnose.
Spontani takođe pred sobom imaju naporan zadatak – da se zaštite. Da prevaziđu svoje detinjaste stavove o tome da su svi ljudi dobri, da dobrota uvek pobeđuje i da im neko neće nauditi (samo zato što oni nikad ne bi naudili njemu). Oni treba da prevaziđu idealizam i da nauče da ne mere druge prema sebi – iako to svi uglavnom rade. Manipulatori pretpostavljaju da niko nije iskren i ne zaslužuje poverenje, dok spontani pretpostavljaju suprotno.
Ni jedno ni drugo nije istinito, a upotreba raznih nivoa inteligencije omogućava da prihatamo druge onakve kakvi su, da ne očekujemo da će se promeniti, ili da na njih možemo da utičemo. Omogućava nam da postavljamo granice svog sveta i biramo ljude koji su u njemu aktivni učesnici i one koji ostaju van tih granica. Inteligentno je ono što nam omogućava razvoj i sazrevanje, uviđanje i prihvatanje onog što je istinito i što vodi ka boljim i kvalitetnijim životnim izborima.
Naslovna fotografija: instagram.com/kat_in_nyc
Brankica Milošević
